Донације и сопствени бизниз смањују незапосленост

"Мени је највећи проблем представљао новац. Идеју и то добру и разрађену сам имао. За пласман се не бринем јер је пчеларство у успону", Стефан Манасијевић.

И Бујановац је из буџета за покретање бизниса наменио десет милиона динара, пројекта и идеја има, али не довољно и новца. И још је ту један проблем очигледан у пракси.

"Сматрам да би систем опорезивања, осносно мања стопа допринела да они стварно буду успешни. Према статистици, прве две године функционишу и трећа је ризична. Тада се или гасе или им треба подстицај", каже Фазила Аземовић из Канцеларије за локални економски развој у Бујановцу.

Одлука за покретање бизниса јесте тешка, каже и Данијела Новковић која је у Врању такође новцем из донације купила хладњачу за малине и практично обезбедила наставак пословања породичне фирме.

"Најважније је поред новца за покретање бизниса је да се обезбеди неко менторство. Иако имамо доста образованих младих, али фали искуство, радно исуство које се тиче у пракси. Тако да би то на факулетима требало радити, да имамо доста праксе која би нам касније користила у послу и бизнису", каже Данијела Новковић.

Све ове проблеме, држава има у виду, кажу надлежни. Постепено се уводи дуално образовање, организују се обуке за покртање бизниса, преквалификације.

"Ми њима помажемо у писању бизнис плана у вођењу посла и кроз финансијске субвенције и након тога спороводимо неку врсту менторинга, и пратимо њихов рад у неком периоду након оснивања радње, да би сево што дуже одржали у бизнису", каже Зоран Маринковић, директор Националне службе за запошљавање.

Када је реч о југу Србије, најважније је да се млади ту и задрже, у чему је пресудан, уз покретање малог бизниса, и долазак великих компанија.

"Велики број инвеститора у последње време запошљава, пре свега младе људе на подручју југа Србије, због географске повољности и близине Коридора 10, тако да тај крај више није у неповољније положају у односу на неке друге карејеве", каже Маринковић.

У пракси је најбољи рецепт за смањивање назпослености младих, када они узму ствар и своје руке и када сами пронађу средства за финсирање, што из европских, што из фондова државе. Наравно подршка државе у изгардњи инфаструктуре и изградњи саобраћајница је свакако плус више.