Листе дужника јавне, нема бесплатног гаса и струје

Дугови за гас премашују 120 милијарди динара. "Србијагас" има зелено светло да заврне славине, блокира рачуне и великим потрошачима ако не плаћају. Највећи проблем је са фабрикама хемијског комплекса, МСК и "Азотаром", јер им је гас сировина.

"Први резултат тога је већ чињеница да је "Азотара", да би покренула производњу, била у обавези да обезбеди банкарску гарацију, своју или од купаца финалних производа. Они су то урадили и њима је обезбеђено снабдевње гасом", каже министар рударства и енергетике Александар Антић.

И у кикиндском Метанолско-сирћетним комбинату кажу да су делимично уплатили аванс, али, као и "Азотра", у наредном периоду морају измирити обавезе како би избегли стечај. ЕПС је у бољој ситуацији, јер је наплату подигао на 96 посто.

Међутим, дуговања за струју су и даље око 20 милијарди динара. Решавање потраживања услов је да "Србијагас" и ЕПС послују тржишно.

Мијат Лакићевић из Новог магазина каже да непоштовање тог приципа доводи до кварења економског и материјалног, па и моралног друштва, јер то је на неки начин вид корупције.

"Ако једни плаћају своје рачуне, значи да су они неравноправни у односу на оне који не плаћају, а ови други су привилеговани", објашњава Лакићевић.

"Ако је слободно тржиште и струје и природног гаса, а јавна предузећа морају неким великим потрошачима да испоручују своју робу, а да не знају да ли ће и када моћи да је наплате – онда они нису равноправни у односу на конкурецију", сматра Јелица Путниковић из Балкан магазина.

По упуству Владе, и "Србијагас" и ЕПС ће листе дужника убудуће објављивати јавно.

"Имају обавезу да сваког месеца, значи на месечној основи, ажурирају листу својих 20 највећих дужника, са њиховим прирастом или, верујем, смањењем дуговања на свом сајту", каже Антић.

Повећање наплате је и један од договора Владе са ММФ-ом и Светском банком.