Чадеж најављује инвестиције, нови Закон о коморама и подршку иноваторима

То говори о стабилном приливу, са тенденцијом раста броја завршених и почетих инвестиционих пројеката, рекао је Чадеж и изразио очекивања да чемо 2017. имати још вечи прилив страних инвестиција.

Према његовим речима, међународна пословна заједница Србију све више препознаје као веома добру инвестициону дестинацију.

"Из 2016. излазимо као једна од пет најпожељнијих дестинација за улагање у индустријске пројекте у Европи, према оценама ревизорске куће Ернст и Јанг. Напредак је очигледан, не само у експертским студијама и анализама, веч и у свакодневној, директној комуникацији коју Привредна комора Србије има са иностраним компанијама", каже Чадеж наводећи да је све више заинтересованих, како за гринфилд инвестиције тако и за стратешка партнерства.

По речима председника ПКС, само у овој години у Србији је отворено око 30 нових фабрика и погона, почела је реализација и уговорен почетак више од 20 великих инвестиција, а о новим инвестиционим пројектима воде се преговори са готово 30 међународних компанија.

Једна од најважнијих задатака Привредне коморе Србије, по речима Чадежа, и наредне године остаје интернационализација наше привреде - привлачење нових инвестиција и повечање извоза наших компанија.

Чадеж је указао да је Србија и ове године (за десет месеци), највећи део свог извоза - 66,3 одсто пласирала у Европској унији, што најбоље говори о значају тог тржишта за нашу привреду.

Традиционално важне дестинације за наше извознике су и земље ЦЕФТА региона у који смо од јануара, закључно са октобром извезли робу вредну две милијарде милијарде евра, уз остварени суфицит од 1,4 милијарде евра, каже Чадеж.

Потенцијали руског и тржишта других земаља Евроазијске економске заједнице заиста су велики и у наредном периоду појачацемо наше активности, како би српски извозници што боље искористили могучности које им се пружају.

Чадеж указује посебно и на значај тржишта Уједињених Арапских Емирата
Интересовање инвеститора из Уједињених Арапских Емирата за улагања у Србију и тамошњег тржишта за српске производе све је вече, констатује Чадеж и најављује отварање представништва Привредне коморе УАЕ у Србији, као и ПКС у Абу Дабију.

После недавног боравка у УАЕ, већ у јануару привредна делегација Србије боравиће и у Саудијској Арабији.

Од 1. јануара јединствени систем комора

Марко Чадеж је такође рекао да нови Закон о коморама, обавезно чланство и јединствени коморски систем који почиње да функцинише 1. јануара 2017, привреди доносе пре свега већи утицај на креирање креирање регулаторног оквира и привредног амбијента, у чему ће значајну улогу имати регионални парламенти привредника.

"Сваки привредник убудуће ће моћи да буде биран и да бира чланове регионалних парламената, који ће учествовати у законодавном процесу, предлагати доношење нових или измене постојећих прописа. Привредна комора Србије ће заступати ушаглашени став целе привреде, биће организација свих привредника и предузетника, а не клуб великих ни малих, једне или друге индустрије", објаснио је Чадеж.

Суштина рада Коморе је, како је нагласио, заштита интереса привреде.

"Пошебно је важно што је Комора добила законско право да даје мишљење на предлоге закона и других прописа, мера, политика стратегија које влада доноси или упућује парламенту, а који се тичу привреде", истакао је Чадеж

Он је подсетио и да је законом установљена обавеза Коморе да издаје кварталне анализе примене прописа у пракси и доставља их влади да би се пратили ефекте прописа на привреду. Истовремено, ПКС је са већином министарстава, каже, формирала радне групе да би заједно анализирали иницијативе и реšавали проблеме привредника.

"То је од суштинског значаја за будућност дијалога сваке владе и привреде како бисмо имали што бољи привредни амбијент и квалитетније законе које привредници свакодневно живе", оценио је Чадеж наводећи да је ПКС у претходном периоду учествовала у више од 60 радних група ресорних министарства за доношење нових и измене постојечих закона и других прописа

Законско чланство, обједињавање ресурса коморског система и јачање капацитета ПКС, омоћило је унапређење постојећих, развој нових сервиса и вечу подршку привреди у решавању свакодневних проблема и јачању способности да више производи и извози, каже Чадеж.

Посебну пажњу, указао је Чадеж, ПКС придаје дигитализацији својих услуга.

"Од септембра је чак 18 сервиса - докумената потребних привреди у свакодневном пословању подигнуто на електронски ниво, тако да привредници из целе Србије по сертификате или потврде, углавном везане за увозно извозне послове, више не морају да долазе у Београд, већ могу да их добију из својих канцеларија, посредством портала Е-услуге", објашњава Чадеж.

Један од приоритетних активности ПКС и у наредној години, најављује ЦЦадеж биће подршка интернационализацији привреде. Додаје да је само у овој години у земљи и иностранству, организовано више од 100 догађаја чији је циљ био промоција извоза и повезивање наших компанија са страним фирмама - потенцијалним инвеститорима и купцима наших производа.

"Бројке довољно говоре шта је већ функционални систем коморе донео донео привреди. На 40 великих билатералних форума одржано је готово 6.000 Б2Б састанака. Комора је ове године организовала и подржала наступ 125 компанија на осам великих сајмова у Немачкој, Русији, Француској, Холандији, Албанији... Веч током ових сајамских манифестација 29 компанија склопило је уговоре вредне више од 50 милиона евра и договориле још веће послове", напомиње председник ПКС

Чадеж посебно издваја Дане добављача, услугу по којој је ПКС постала препознатљива.

"У протеклих годину и по дана организовали смо манифестације Дани добављача, на којима је домаћим компанијама омогућено да разговарају, повезују се и дођу до конкретних послова са великим међународним компанијама попут Сименса, ИКЕА, Боинга, Метро-а, Ебершпехера, Кумтобел групе..., казао је он.

Један од најважнијих задатака ПКС је, како истиче, да што више домаћих компанија уђе у велике системе и постане део њихових добављачких ланаца.

"У наредној години нам предстоји стварање још ефикасније и флексибилније организације, која ће бити мања, јефтинија, која ће привредницима, за једну чланарину, доста нижу од досадашње, пружати више, квалитетније и боље услуге у јединственом систему на територији целе земље", подвукао је Чадеж.

Подршка иновативном предузетништву 

Он је најавио је да ће у наредном периоду посебна пажња бити усмерена на подршку развоју технолошког предузетништва, као и на повезивање иновативних, младих фирми са инвеститорима и компанијама које тразе нова решења, јер се начин на који данас послују драматично брзо мења.

"Спајање та два света је суштински важно не само за привреду Србије, већ и глобално", указује Чадеж.

Чадеж је подсетио да је ПКС била једна од значајних карика у реализацији Године предузетништва и оценио да је то веома успешан и корисан пројекат због чега прераста у деценију предужетништва.

"Година предужетништва је мобилисала велики број институција, пословних асоцијација, компанија и што је најважније грађана, посебно младих људи око здраве иницијативе за подршку развоју предузетничких идеја, нових послова и приватног сектора. Због тога смо тај пројекат продужили и преименовали у Деценију предузетништва, у којој ћемо наставити да помажемо оне који су се одлучили да покрену сопствени бизнис или да развију постојећи", изјавио је председник Привредне коморе Србије

По Чадежу најважније је да су програми, новац који је издвојен, едукација, све што је ПКС радила током протекле године, у сарадњи у сарадњи са Минстарством привреде и Развојном агенцијом Србије, покренули предузетнички дух грађана.

"Људи су престали да 'чекају посао', почели су да покрећу сопствене бизнисе, што је један од основних циља овог пројекта", закључује Чадеж.

Председник ПКС је подсетио и да је у овој години број привредних субјеката у порасту и да је више основаних него угашених.

"Данас имамо око 17.000 више активних фирми и предузетника него 31. децембра прошле године", навео је Чадеж уз оцену да је то значајан напредак у односу на претходну годину.

Председник ПКС истиче да се из године у годину смањује број угашених привредних субјеката, посебно предузетника.

За 11 месеци ове године из регистра је обрисано око 50 одсто мање предужетника него у истом периоду 2015, што је показатељ њихове веће отпорности, али и побољшаних услова пословања који утичу на то да све више привредника и предуженика опстаје на тржишту.