У марту наредна одлука о максималном броју запослених

"Имајући у виду постигнуте резултате, примарни фокус у наредном периоду биће на повећању ефикасности јавне управе, кроз реорганизацију постојећих капацитета и квалитетније управљање, а не кроз даље смањење броја запослених", саопштило је Министарство за државну управу и локалну самоуправу.

Како се наводи, од краја 2013. године, када је на снагу ступила забрана запошљавања у јавном сектору, јавна управа и локална јавна предузећа броје 36.600 мање запослених на неодређено, односно 22.850 мање запослених у односу на децембар 2014. године, од када тече процес рационализације.

Показатељи говоре да се процес рационализације успешно спроводи и да је квантитативни циљ који је раније договорен са ММФ-ом за ову годину постигнут, а чак и премашен.

Како се наводи, на конститутивној седници Савета за реформу јавне управе, на којој је између осталог, усвојено Мишљење о полазним основама за управљање променама у јавној управи, констатовано је да је и уз свеобухватну фискалну консолидацију и рационализацију у претходном периоду очувана функционалност јавне управе у Србији, уз постигнуте уштеде у овој години од преко четири милијарде динара.

Усвајањем наредне одлуке о максималном броју запослених, министарства ће имати довољно времена да креирају и званично усвоје визије развоја својих ресора, као и појединачне акционе планове који ће пратити реализацију тих визија, указује министарство.

"Фокус у наредном периоду биће на функционалној реорганизацији у оквиру просвете, здравства, централне администрације, социјалне заштите, локалних самоуправа и свих оних ресора који у свом саставу имају мреже институција", истиче се у саопштењу.

"Важна порука са овог састанка је да ћемо се у наредном периоду фокусирати на повећање ефикасности рада државних службеника и управе уопште. Србија нема гломазан државни сектор, поређења ради ми имамо 6,5 чиновника на 100 грађана, што је мање него у земљама ЕУ, где је осам - осам и по", изјавила је министарка државне управе и локалне самоуправе Ана Брнабић медијима наком састанка.

Додала је да Србија нема предимензионирану, већ неефикасну државну управу, и сада се разговара о томе да тамо где постоји евидентан мањак запослених, тај мањак буде надомештен како би се обезбедио висок квалитет услуга које се пружају.

Као један од приоритета у процесу реорганизације рада јавне управе у наредном периоду наведено је пружање квалитетнијих услуга грађанима, за шта ће бити неопходно да се преиспитају функције које држава обезбеђује, побољша структура запослених и остварене уштеде учине одрживим и трајним.

Управо ће на овим темељима бити спроведена даља реформа јавне управе за шта је Србији додељена помоћ у износу од 80 милиона евра од Европске уније, истиче се у саопштењу.

У овом процесу, помоћ министарствима пружиће и Група за подршку у управљању променама (ГПУП) коју је оформило Министарство државне управе и локалне самоуправе (МДУЛС), а која је представљена током седнице. Група ће ресорним министарствима дати експертску подршку при управљању променама, кроз додатне обуке за нове вештине, компетенције и плански приступ раду. Група ће на овим пољима асистирати министарствима како би се искористила сва доступна знања да би се конципирале визије, циљеви, приоритети и планови за реорганизацију унутар ресора. Додатно, Група ће министарства подржати и у домену комуникација и финансијског планирања.

Конститутивној седници Савета за реформу јавне управе, на којој је образован Колегијум државних секретара као радне групе Савета, председавала је министарка Брнабић.

Како се наводи у саопштењу, задатак Колегијума ће бити да надзире и координира спровођење Стратегије реформе јавне управе и пратећег акционог плана, као и да учествује у процесу извештавања о успешности реализације Стратегије и акционог плана.

Седници су присуствовали чланови савета - министри у Влади Републике Србије, као и државни секретари и други овлашћени представници министарстава, Генералног секретаријата Владе Србије и Секретаријата за законодавство.