Органска производња, спас за економију и српска села

По завршетку Ветеринарског факултета Сергеј и Јованка нису остали у граду, већ су одлучили да се, урпкос тешким условима у готово напуштеном селу, баве органском сточарском производњом на Старој планини. На 15 хектара земље чувају 230 грла аутохтоних сорти оваца, коза и магараца, природно и културно наслеђе царибродског краја.

"Генетски ресурс те расе је извор гена који су важни за опстанак целокупног сточарства. То је део наше традиције, део овог поднебља Имају и специфицне производе и на основу тих специфичних производа може се извући та економска добит. Наше породично газдинство је добило 300.000 динара за производњу и прераду магарећег млека и намера нам је да та средства уложимо за опрему, за прераду и у реновирање тог објекта", каже Сергеј Иванов из села Каменица.

Поједине банке су препознале Србију као земљу у којој је пољопривредна производња на раскрсцу између конвенционалне и органске производње.

"Посебну пажњу посвећујемо органским произвођачима и наши агросаветници са њима посебно раде и посебну пажњу посвећују оним површинама које су намењене органској производњи. Оно што је код њих најтеже је како одрадити ту логистику и дистрибуцију мањих количина и како доћи на тржиште на ефикасан начин који тржишту обезбеђују веће количине, али и њима исто неку зараду која омогућава да остану у тој производњи", наглашава председник ИО НЛБ Бранко Грегановић.

Стручњаци тврде да производња органске хране не би требало да буде авантура, већ будућност у коју вреди улагати, јер имамо незагађено земљиште. Сматрају да држава не улаже довољно у органску производњу.

"Могу да кажем за Аустрију јер сам била тамо прошле године. Они јесу ЕУ, али њих стимулише њихова држава и ЕУ. Наши воћари тренутно имају 2.800 динара по хектару а воћари у Аустрији имају 900 евра по хектару. Што се тиче пласмана, мислим да произвођачи имају могућност да све своје производе продају", напомиње Снежана Ољача са Пољопривредног факултета у Београду.

У Србији је тренутно око 1.200 села у изумирању. Да би опстала, поред аграра и отварања погона и фабрика који задовољавају еколошке стандарде, једно од решења могла би да буде управо производња органске хране.

"Што се тиче органске производње у Србији, у 2015 години површине под органском производњом су повећане за 62 одство. Органски произвођачи увек могу да рачунају на већи проценат рефундирања одређених трошкова. Када су у питању инвестиције, такође произвођачи који су укључени у органску производњу остварују и већи проценат помоћи за трошкове контроле и сертификације", истиче Јелена Милић из Министарства пољопривреде, водопривреде и шумарстава.

Већа посвећеност и подстицаји органске производње су неопходни јер, не само што смо по приносу у тој области далеко од европског просека, већ и због тога што српски конвенционални производи више нису конкурентни на захтевном тржишту Европске уније.