Голдстин: Трговина на Западном Балкану испод потенцијала

Земље Западног Балкана нису довољно интегрисане ни на регионалном, али ни на међународном тржишту, изјавила је гошћа Дневника Елен Голдстин, која ће учествовати на привредном форуму у Нишу.

Данас и сутра имаћете састанак са представницима наше владе у Нишу и чини се да је регионална сарадња веома битна за Светску банку.

Да, тако је. Сматрамо да је веома битно за земље Западног Балкана да сарађују, а посебно промовишу трговину. Зашто је то битно? Због тога што је, историјски гледано, трговинска размена била покретач економског раста, смањења сиромаштва и просперитета и отварања нових радних места широм света. То је посебно важно за релативно мале земље попут земаља Западног Балкана. Ако погледате трговинску размену на Западном Балкану, тренутно је та размена далеко испод њиховог потенцијала и то је проблем. Врло често када земље уђу у неки ред богатих земаља, удео извоза у односу на приходе порасте за стотинак одсто. То се десило у многим земљама које су ушле у ЕУ у протекле две деценије.

Како мислите да можете да помогнете Србији? Предложите шта Србија треба да уради како би проширила регионалну сарадњу.

Што се трговине тиче, реч је о смањењу времена и трошка трговине, транзита и усклађивању и повећању транспарентности трговинских режима. У том погледу, Светска банка је данас дошла у Ниш да покрене регионалну операцију, програм олакшавања трговинске размене на Западном Балкану, који ће водити саме земље Западног Балкана, њих шест, ради укидања баријера трговини, како би боље и више трговали међу собом, али и са Европском унијом и са светским тржиштима.

У којем временском периоду?

Покрећемо припрему пројекта данас, и надамо се да ће се у неком тренутку свих шест земаља Западног Балкана придружити том програму. Ми очекујемо да ће бити одобрен, можда, у наредних годину дана, и трајати три до четири године.

Управо сте стигли из Вашингтона са годишњег састанка Светске банке. Какве су вести за Србију у наредном периоду?

Имали смо задовољство да видимо српску делегацију била у Вашингтону. Била је то прилика да погледамо какав је напредак постигнут, у смислу покретања раста у Србији. Раст је на неких 2,5 одсто ове године. Такође, видели смо изузетно јак раст приватних инвестиција и извоза, што је довело до почетка раста запослености. То, наравно, није довољно и неће сви грађани осетити те користи, али има позитивних знакова, тако да те знакове препознају тржишта која једним бољим оком гледају Србију. Али порука је да је сада тренутак да се остане на том путу и да се продубе реформе, јер ти позитивни тренуци морају да буду претворени у трајне трендове како би се отворила бројна радна места за младе људе у Србији.

Регионална сарадња ће томе помоћи?

Управо тако. Као што сам рекла, земље Западног Балкана имају трговинску размену која је испод њихових потенцијала. Србија је уложила добре напоре да се интегрише у глобалне ланце вредности, рецимо у аутомобилској индустрији, али морамо имати још тога широм Балкана са Европском унијом, али и са ширим светским тржиштима како би Србија убрзала своју стопу раста, до нивоа где приходи временом могу да буду слични онима у ЕУ.