Пакет помоћи државе распламсао расправу – има ли Србија вишак новца или "рупу" у буџету

Од 1. децембра плате у јавном сектору биће веће за осам одсто, у области социјалне заштите 12 процената, најавио је председник Србије. Најављена је повишица и за пензионере, на чије рачуне је ових дана стигла и уплата једнократне помоћи. Поред тога, држава следеће недеље исплаћује и једнократну новчану накнаду од 6.000 динара. Како најављено повећање плата и пензија утиче на кућни буџет грађана, а како на државну касу?

Министар финансија у техничком мандату Синиша Мали каже да се за једнократну помоћ од 6.000 динара до сада пријавило 1.650.000 грађана и тврди да исплата неће угрозити макроекономску стабилност земље.

Истиче и да ће наредне недеље почети исплата по 6.000 динара пунолетним грађанима Србије, при чему ће један део новца бити исплаћен из Акционарског фонда, а други из републичког буџета.

Грађани који имају право на исплату из Акционарског фонда не морају да се пријављују, већ ће им новац бити аутоматски исплаћен од 22. до 25. септембра. Они који су пунолетни постали након 1. јануара 2008. године морају да се пријаве.

"Процес пријављивања је веома једноставан. Дакле, број личне карте, ЈМБГ, и у периоду од 22. до 25. директно на рачун у Банци Поштанска штедионица тај новац ће бити уплаћен", рекао је Мали.

Према његовим речима, до сада се за једнократну помоћ пријавило 1.650.000 грађана, док право на исплату из Акционарског фонда има више од четири милиона људи.

"Ако саберете те две цифре, видећете да се скоро сваки пунолетни грађанин Србије пријавио или ће добити", навео је Мали.

Подсетио је да је реч о делу пакета помоћи вредног 980,6 милиона евра и да је готово два милиона грађана већ добило помоћ, међу њима пензионери, корисници новчане социјалне помоћи и дечјег додатка, као и борци.

Никезић: Новац припада грађанима, спорно је што се дели пред изборе

Потпредседник Странке слободе и правде Душан Никезић сматра, међутим, да је реч о предизборној подели новца и упозорава да ће због тих издвајања расти буџетски дефицит и јавни дуг.

"То је новац који припада грађанима Србије. То је њихов новац и добро је да се тај новац добије. Оно што није добро јесте што се такав новац дели само пред изборе", рекао је Никезић.

Оценио је да такве исплате представљају "очајнички покушај власти да у предизборној кампањи проба да купи гласове грађана".

Никезић тврди и да новац није обезбеђен из буџетских уштеда и да ће држава због пакета помоћи морати додатно да се задужи.

"Ми смо морали да се задужимо да бисмо исплатили ових милијарду евра. Тиме ће се рупа у буџету, која је већ огромна, повећати на преко три милијарде евра", навео је Никезић.

Према његовој оцени, то би био други највећи буџетски дефицит у Србији, после оног из 2020. године током пандемије коронавируса, док би јавни дуг достигао 42 милијарде евра.

Мали је одбацио Никезићеве тврдње и истакао да се помоћ исплаћује из "реалних извора".

"Сто дванаест и по милијарди динара имамо веће приходе у буџету од планираних. Ова помоћ кошта 85 милијарди. Дакле, ни на који начин не угрожава макроекономску стабилност. Никада се са тим нисмо играли", рекао је Мали.

Навео је да ће удео јавног дуга у БДП-у до краја године бити 44,5 одсто, а наредне године 44,2 одсто.

"Сада смо дупло бољи од Европе, дакле ниско задужена земља и ни на који начин се не угрожава макроекономска стабилност", рекао је Мали.

Различито о оцени Фискалног савета

У разговору је указано и на оцену Фискалног савета да једнократна давања становништву представљају ванредну фискалну експанзију која није оправдана у актуелним макроекономским околностима и која би могла да појача инфлаторне притиске.

Мали је одговорио да Фискални савет истовремено наводи да те мере неће угрозити макроекономску стабилност и ликвидност државе.

"Интересантно је да ће појачати инфлаторне притиске у условима када ми у јуну месецу имамо инфлацију међу најнижом у Европи, 1,9 одсто", рекао је Мали.

Никезић је, међутим, поновио да не постоји буџетски вишак и да Србија има дефицит.

"То се види и у ребалансу буџета и у сваком извештају. Имате у извештају Министарства финансија да је рупа у буџету у овој години већа него што је била у претходној години", рекао је Никезић.

Ненезић: Не видим проблем ни са дефицитом ни са јавним дугом

Председник Уније послодаваца Србије Милош Ненезић каже да привредници подржавају повећање расположивог новца грађана и његову потрошњу, али сматра и да Србија има простора за додатно задуживање уколико би тај новац био усмерен у инвестиције.

"Наш јавни дуг, који је око 44 одсто, малтене је упола мањи од европског просека", рекао је Ненезић, наводећи као пример и поједине европске земље са знатно већим уделом јавног дуга.

Према његовој оцени, није пресудно само колико се држава задужује, већ и на који начин користи позајмљени новац.

"Не можемо да схватимо због чега се не задужимо још у иностранству, само да тај новац који задужимо употребимо паметно у инвестиције, у нешто што ће да донесе добробит земљи", истакао је Ненезић.

Оцењује да Србија тренутно "апсолутно не стоји у проблему ни са буџетским дефицитом ни са јавним дугом", указујући да је дефицит од 3,5 одсто близу европског нивоа, док поједине велике европске економије имају и већи дефицит и јавни дуг.

Када је реч о помоћи од 6.000 динара, Ненезић каже да она неће свим домаћинствима значити исто.

"Шест хиљада динара за кућни буџет некима ће да значи, некима неће. Увек је добро добити новац. Увек је добро и потрошити га", рекао је Ненезић.

Мијушковић: Мере треба посматрати као интегрални пакет

Професор Економског факултета Вељко Мијушковић не слаже се са оценом да је реч о предизборној мери.

"Апсолутно не могу да се сложим да је у питању предизборна мера, без обзира што се поклапа са изборима", рекао је Мијушковић.

Објашњава да су и претходних година током јесени прављени пресеци економских активности и доношене краткорочне и дугорочне мере. Као пример навео је прошлогодишње мере због високих цена у трговинама, након којих је, како каже, уследио сет трговинских закона и смањивање инфлаторних притисака који долазе од цена хране.

Мијушковић истиче да се о оправданости универзалне исплате од 6.000 динара може дебатовати, али да она не треба да се посматра издвојено од осталих мера.

"Ове мере не можете тако распарчавати. Морате их посматрати као интегрални пакет", нагласио је Мијушковић.

Указује да су неке мере циљано усмерене на кориснике социјалних и борачких додатака и породице које примају дечји додатак, док код пензионера, како каже, постоји скалирање према нивоу примања.

Према његовим речима, једнократне исплате ће у одређеном тренутку повећати агрегатну тражњу, а грађани ће сами одлучивати да ли ће новац употребити за текуће трошкове, огрев, зимницу или нешто друго.

Подсећа, међутим, да су најављени и раст плата и пензија, што види као другачију врсту мере.

"То вам говори о инкременталном, али реалном порасту перформанси националне економије, узимајући у обзир и ниво инфлације", рекао је Мијушковић.

Наводи да су међународне институције давале оцене стања српске економије, као и да је земља добила инвестициони рејтинг једне од реномираних агенција, док је друга задржала позитивне изгледе.

Говорећи о јавном дугу, Мијушковић је подсетио да је управо висок ниво задужености током расправа о могућим окидачима нове глобалне кризе означаван као потенцијални проблем многих развијених економија.

"У односу на просек еврозоне упола мањи ниво јавног дуга, у односу на мастрихтска правила такође значајно испод. Како сад ми онда да лицитирамо да је то лош показатељ", упитао је Мијушковић.

Никезић: Јавни дуг повећан за 27 милијарди евра; Мали: Подаци се за све земље рачунају на исти начин

Душан Никезић је оспорио такво тумачење података, наводећи да је апсолутни износ јавног дуга значајно повећан.

"Јавни дуг је порастао 27 милијарди евра. Значи, све власти од Карађорђа па до Тадића задужиле су Србију 15,3 милијарде евра. Ова власт је задужила Србију 27 милијарди евра", рекао је Никезић.

Према његовој оцени, релативно низак удео јавног дуга у БДП-у последица је и начина на који се изражава номинални БДП.

"Зашто је удео јавног дуга толики? Зато што БДП у еврима укључује и инфлацију", објашњава Никезић.

"Ми смо у претходне четири године имали реални раст привредне активности, раст БДП-а од 13 одсто, а номинални у еврима 60 одсто", додао је Никезић.

Тврди да је због тога удео јавног дуга формално повољнији него што је, према његовој оцени, стварно стање економије.

"То је разлог зашто ми имамо релативно пристојан удео јавног дуга формално, али суштински то није тако", навео је Никезић.

Синиша Мали је одбацио Никезићеву аргументацију и навео да се БДП у текућим ценама рачуна на упоредив начин за Србију и земље Европске уније.

"Уђите на сајт Европске агенције за статистику, Евростат. Укуцате лепо БДП. Јасно се види, то је БДП изражен у текућим ценама. Упоређује се за све земље Европске уније, укључујући и Србију", рекао је Мали.

На питање Никезића да ли такав обрачун укључује инфлацију, Мали је одговорио да БДП у текућим ценама укључује инфлацију, али да је методологија иста за све земље и да су због тога подаци упоредиви.

"Ако хоћете по реалним стопама, никакав проблем није. По реалним стопама наш БДП је мањи", рекао је Мали.

Никезић је на крају поновио да, према његовој оцени, економски раст Србије није довољан.

Хоће ли бити повећања минималца

Говорећи о преговорима о минималној цени рада на Социјално-економском савету, председник Уније послодаваца Србије Милош Ненезић каже да су интереси синдиката и послодаваца природно различити – док синдикати настоје да зараде буду што веће, за послодавце њихов раст представља додатни трошак.

Ипак, наглашава да послодавцима није у интересу да имају незадовољне запослене.

"Ниједан прави послодавац не жели да има незадовољног радника. Послодавцу је потребан радник који је задовољан и који може да да максимум на свом послу. Е сад, колико може да га плати", нагласио је Ненезић.

Указује да повећање минималне зараде не погађа подједнако велике компаније и мале послодавце, посебно оне ван Београда и Војводине.

"Фирме у унутрашњости имају веће проблеме него фирме у Београду, па и него фирме у Војводини. Како расте зарада, све је веће оптерећење на малима", навео је Ненезић.

Према његовим речима, део повећања трошкова држава апсорбује повећањем неопорезивог дела зараде. Унија послодаваца, међутим, сматра да би у томе требало ићи даље.

"Наш циљ је да неопорезиви део буде у висини минималне зараде. То је нешто ка чему идемо", рекао је Ненезић.

Истиче да би такво решење користило свим послодавцима, али пре свега онима са радницима који имају најнижа примања.

Оцењује и да се проблеми привреде не могу решавати само кроз минималну цену рада, већ да је потребан шири пакет мера.

"Образовање је рак-рана Србије"

Као један од највећих проблема за привреду, Ненезић издваја образовни систем и недостатак кадрова који одговарају потребама тржишта рада.

"Образовање је рак-рана Србије. Значи, ми смо систем образовања уништили још одавно, пре више деценија. И настављамо исто са том политиком", оценио је Ненезић.

Наводи да је Социјално-економски савет више пута покушавао да покрене реформу образовања, али да она није спроведена.

"Неопходно је да прилагодимо наше образовање потребама привреде и друштва, а не да их прилагодимо према професорском кадру", рекао је Ненезић.

Наглашава да то не види као критику школа и универзитета, већ као одговорност читавог друштва да јасније дефинише какви су кадрови потребни.

"Овде није замерка универзитетима и школама. Овде је замерка свима нама, јер привреда и друштво треба да кажу који кадрови тачно требају, а да се образовне институције усагласе према томе и да то ураде", рекао је Ненезић.

Упозорава да је реч о дугорочном процесу и да се резултати реформе образовања не могу очекивати за годину или две.

Целу емисију "Таковска 10" можете погледати у видеу на почетку текста.