Приближавање Србије ЕУ шанса за аустријску привреду

Аустријски извозници радо иду ка истоку, а при том постоје ближе земље са привредним шансама, указао је Андреас Хајнденталер додајући да грађани Србије имају екстремно позитивну слику о Аустрији.

Хајденталер је нагласио да Србија није никакво тржиште бума и да је потреба за реформама велика.

Међутим Србија је, како је нагласио, веома тесно економски повезана са ЕУ, а Аустрија је највећи страни инвеститор.

Приметио је, међутим, да у аустријској спољној трговини Србија не игра велику улогу, преносећи податке Привредне коморе Аустрије према којима је извоз из Аустрије у Србију, у првој половини ове године, достигао 306 милиона евра, а увоз 196 милиона евра.

Тиме се Србија налази тек на 30. месту најважнијих трговинских партнера Аустрије, иза других земаља региона, а поређења ради, извоз у Словенију је у истом периоду износио 1,3 милијарди евра, у Хрватску 658 милиона евра.

Србија је ипак, додао је, налази у фази привредног раста, при чему не види алтернативу њено приближавању Унији.

Да ли ће то бити могуће већ 2020. остаје да се види, и не игра велику улогу, јер привредници се крећу у том смеру, истакао је Хајденталер, оценивши и да је одлука премијера Александра Вучића да распише превремене изборе у априлу ове године имала тесне везе с привредом.

"Србији су потребне хитно структурне реформе, на пример у бирократији и по питању "надуваног" државног сектора. Такве мере су непопуларне, политичари могу само да их спроводе на почетку мандата. Сада има поново четири године времена", објаснио је.

Хајденталер је уверен да ће на крају Вучић бити мерен по ономе колико је земља економски напредовала, а пошто располаже великом већином, неће, како додаје, имати могућности за изговоре.

Када је реч о реформама, он смара да има још доста посла, јер поред потребне приватизације државних предузећа, на пример у енергетици, земља мора хитно да инвестира у инфраструктуру.

У Београду, како је указао, нема постројење за пречишћавање воде, те отпадне воде пуштају се директно у Дунав или Саву.

"Еколошким технологијама је могуће у Србији се бавити још много година, па чак и деценијама", уверене је Хајденталер.

Слично је, додаје, и у области обновљивих извора енергија, где је од недавно на снази договор о "убацивању" струје из алтернативних извора у српску мрежу.

"Тиме се отварају многа врата. У Србији су ветропаркови, соларна постројења и мале хидроцентрале интересантне", рекао је он у разговору с новинарима, истичући да би теоретски у Србији могло бити подигнуто више стотина малих хидроелектрана.

За аустријске фирме је Србија интересантна и зато што Аустрија има јако позитиван имиџ у тој земљи, у којој већ послује око 500 аустријских компанија.

Србија, према његовим речима, није интересантна само за велике концерне, већ и за мала и средња предузећа.

"За разлику од Кине у Србији не морате никоме објашњавати да Аустрија није земља са кенгурима. Срби одлично познају Аустрију и аустријске фирме посебно што многи Срби живе у Аустрији", објаснио је он.