Фискални савет: Фискална кретања изузетнo повољна

У масечном извештају Фискалног савета истиче се да је то веома добар, чак знатно бољи од планираног, фискални резултат - кад се има у виду да је за ову годину Влада планирала дефицит опште државе од четири одсто БДП-а.

"Упола мањи фискални дефицит у односу на план резултат је изузетно великог раста наплаћених прихода, који ће више него надоместити изостанак свих планираних уштеда на расходима", наведено је.

Кад се подвуче црта и кад се из фискалних кретања искључе привремени чиниоци, оцена Савета је да би дефицит у 2016. био око 2,5 одсто БДП-а - што је права мера дефицита с којим се улази у следећу годину.

У првих седам месеци 2016. приходи опште државе били су готово једнаки укупним јавним расходима, тако да је закључно с јулом месецом остварен изузетно низак фискални дефицит од свега 0,9 милијарди динара.

"До краја године, међутим, очекујемо уобичајени сезонски раст јавне потрошње, која ће се врло вероватно и ванредно повећати услед извршења неких једнократних тренутно непланираних расхода државе – попут преузимања дуга Петрохемије од око 100 милиона евра према НИС-у", наведено је у саопштењу.

Због тога, наводе, у наредним месецима очекиван је постепени раст фискалног дефицита, тако да ће укупан мањак у буџету у 2016. највероватније бити на нивоу од око два одсто БДП-а.

Иза веома повољних фискалних кретања у овој години, како је наведено, највећим делом стоји снажан и економски пожељан раст наплаћених јавних прихода.

"Процењујемо да би укупни приходи буџета у 2016. могли бити остварени у износу који је за чак 110 милијарди динара, што је 2,7 одсто БДП-а, већи у односу на план, под утицајем неколико различитих чинилаца. Од тога, неке чиниоце оцењујемо као трајне, а неке као привремене", пише у извештају.

"Eфикаснија наплата пореза" 

Фискални савет оцењује да је прогнозирано повећање пореских прихода преко плана за око 80 милијарди динара - трајно фискално побољшање.

"Приближно половина овог раста последица је ефикасније наплате пореза услед сузбијања сиве економије, што се највише одразило на раст прихода од ПДВ-а и акциза. Друга половина потиче од промена у макроекономском окружењу - већи приходи од доприноса, пореза на добит, пореза на доходак и неких специфичних околности, попут повећања цена цигарета и последично већих акциза на дуванске производе", наведено је.

Пораст непореских прихода за око 30 милијарди динара у односу на план, попут једнократне уплате за коришћење фреквенција из опсега 4Г мобилне телефоније и повећане уплате дивиденди државних предузећа, Савет оцењује као привремен.

Фискални савет очекује да ће и расходи бити већи од планираних и то за око 25 милијарди динара, уз битну промену структуре државне потрошње.

Како су оценили, добро је то што преко половине прекомерног трошења одлази на јавне инвестиције, па се, како су рекли, може рећи да су јавни расходи у овој години начелно под контролом.

Међутим, указују и да неке од главних мера Владе за структурно умањење расхода државе у 2016. години нису дале очекиване резултате, а то се превасходно односи на рационализацију броја запослених у општој држави.

Са друге стране, тврде да је очекивани ниво дефицита у 2016. довољан је да се заустави раст учешћа јавног дуга у БДП-у, чиме се отклања непосредна опасност од избијања кризе јавног дуга.

Предвиђена макроекономска и фискална кретања до краја 2016. зауставиће даљи раст јавног дуга Србије на нивоу од 76-77 одсто БДП-а, што је незнатно смањење у односу на 2015. годину.

"То је одличан резултат, имајући у виду да је остварен годину дана пре него што је било очекивано и то због знатно боље наплате јавних прихода", закључује Савет уз опаску да је тако непосредна опасност од избијања кризе јавног дуга избегнута, и упозорење да је Србија и даље презадужена земља.

"Приватизација или стечај за још 200 фирми"

Фискални савет истиче да се досадашњи учинак у решавању статуса предузећа у приватизацији може се у најбољем случају оценити као половичан, а још око 200 предузећа чека на коначно решење - приватизација или стечај.

У месечном извештају овог тела, наведено је да приватизација и у 2016. иде спорије него што је планирано, упркос знатном помаку у решавању статуса тих предузећа.

Број радника који и даље ради ради у предузећима са нерешеним статусом је, према овом извештају, око 45.000, што, како је наведено, јасно показује да до сада није решена ни половина проблема.

"Да ни у 2016. није урађено много потврђује износ потрошених средстава за социјалне програме радницима у овој групи предузећа до краја јула месеца - од буџетираних шест милијарди динара у Транзиционом фонду исплаћено је мање од две милијарде", истичу у Фискалном савету.

Најважнију промену од средине 2016. представља, како је наведено, доношење Унапред припремљених планова реорганизације (УППР) за осам стратешки важних предузећа.

"Иако је још прерано за оцену успеха у спровођењу УППР-ова, постоје предузећа код којих су дефинисане јасне краткорочне мере и у наредним месецима пратићемо 'пролазна времена' у њиховом спровођењу", наведено је у извештају.

Савет наводи пример РТБ Бора где је предвиђено да већ у 2016. предузеће
напусти 400 радника, као да ту буде уведен професионални менаџмент од почетка 2017.

Истиче се да је у случају Ресавице, веома је важно да Влада већ до краја године усвоји прецизан план реструктурирања, како би тај процес коначно отпочео, а и буџет државе за следећу годину предвидео све неопходне издатке.

С друге стране, како наводе из Савета, охрабрују најаве проналажења стратешког партнера и одрживог решења за нека државна предузећа, попут "Галенике", ПКБ-а, од којих се посебно у случају Галенике чини могућим да се у наредних неколико месеци пронаде стратешки партнер, који би уз мањинско учешће у капиталу добио и право управљања предузећем.

Савет упозорава да би огромни дугови и лоше пословање јавних предузећа могли и у будућности опет пасти на терет грађана и снажно повећати јавни дуг, што би практично поништило досадашње резултате фискалне консолидације.

"Нашу оцену не мења ни чињеница да су нека предузећа (ЕПС, Србијагас) у 2015. остварила бољи пословни резултат у односу на претходне године, будући да је анализа открила да иза тога добрим делом стоје привремени чиниоци", пише у извештају.

У извештају је Савет посебно анализирао кретање расхода за зараде запослених у фискално најважнијим јавним предузећима и закључио да поједина предузеча нису потпуно доследно спроводила законску одредбу о смањењу зарада за 10 одсто у 2015. години.

"Највеће и економски најопасније одступање направљено је у ЕПС-у, док код осталих предузећа начелно можемо рећи да су исплаћене зараде приближно биле у складу са законским одредбама - иако је и у њима било тенденција да се део законског умањења зарада надокнади", наведено је у извештају Фискалног савета.