Смањење броја запослених у ЕПС-у у 2016. години

У документу ММФ-а, у који је Фонет имао увид, препоручује се пажљива процена будућих инвестиционих планова за очување дугорочне финансијске стабилности предузећа.

Фонд констатује и да ће, после поскупљења струје од 4,5 одсто у августу 2015. и новог повећања цена киловата у октобру 2016. године за 3,8 одсто, бити смањен диспаритет између домаћих и регионалних цена.

Када је у питању "Србијагас", ММФ сматра да би усвојени план фискалне консолидације из марта ове године требало да буде подржан и конкретним мерама, чији је циљ повећање наплате и смањење трошкова овог јавног предузећа.

У документу ММФ-а се констатује и да се власти у Београду слажу са проценом да у фокусу мора да буде реструктуирање постојећег дуга и спречавање додатног задуживања "Србијагаса".

Мора се, сматрају у Фонду, хитно решити и судбина три највећа дужника ове фирме – "Азотаре", "МСК Кикинда" и "Петрохемије", било кроз приватизацију или стечај.

Усвајајући ревизије аранжмана са Србијом, ММФ је поздравио и усвајање систематизације радних места у "Железницама Србије", јуна ове године.

Одређени су, подсећа ММФ, и циљеви да ова фирма до 2019. године има 2.700 до 3.000 запослених мање.

У документу ММФ-а се, такође, констатује да је од фирми које су биле у портфељу Агенције за приватизацију од ранијих више од 500, остало да се реши њих 190.

Борд директора Фонда констатује да је процес припреме приватизације Комерцијалне банке у току и да ће се тај посао завршити до краја наредне године. Неопходна је, кажу, и приватизација "Дунава".

Борд директора ММФ-а констатује и да су се власти у Београду обавезале да неће бити додатне државне помоћи за предузећа у реструктуирању, укључујући ту и "Србијагас", "Петрохемију", РТБ Бор и Ресавицу.

Разматра се, међутим, да буџет преузме око 100 милиона евра (0,3 одсто БДП) старог дуга "Петрохемије" према НИС-у.

Влада Србије обавезала се, током припрема за недавно одобрену ревизију аранжмана са ММФ-ом, да припреми, а Скупштина до краја године и усвоји потпуно нови Закон о таксама и накнадама.

Oвај пропис замениће постојеће законе и подзаконска акта за регулисање накнада на свим нивоима власти.

Тако ће, убудуће, примера ради, све локалне самоуправе имати исте износе такси и накнада за исте пружене услуге. Нови пропис требало би на снази да буде 1. јануара 2017. године.

Такође, власти у Београду обавезале су се да ће током наредних месеци донети све потребне подзаконске акте, како би нови Закон о јавним предузећима, донет децембра 2015. године, заиста и довео до побољшања ефикасности јавних предузећа, али и формирања јасног оквира за праћење њиховог рада од стране Владе.

Такође, очекује се да до краја године буде донет и нови Закон о предузећима.