Извоз Србије у првих шест месеци повећан за 10 одсто

Из хладњаче у Пожеги српска храна одлази у Европу, Америку и Јапан. Могу да прераде 20 тона воћа дневно, а капацитет складиштења је 2.000 тона. План је проширење производње и подизање нових воћних засада.

"Ми треба да водимо рачуна само о нама, начин како радимо. Да имамо квалитетне производе, да имамо стручне људе, оспособљене, који ће да носе ту производњу", каже власник и директор компаније "Master Frigo Fruits" Радоје Цветић.

Сматра да треба помагати произвођачима, јер су они, како каже, маса из које се све после надограђује.

"Ако ми ту укључимо младе људе који ће се бавити том производњом и имати дугорочни интерес, то се може на тај начин радити", рекао је Цветић.

Радоје Цветић зна посао – има 300 запослених и 3.600 произвођача коопераната. Велики проблем малих извозника често је недостатак информација, кажу у Привредној комори Србије.

"Информација о томе шта се тражи на одређеном тржишту, на који начин да уподобе своје капацитете, како да производе, која документација је потребна како би одређене производе извезли. Како да дођу до одређеног контакта, како да дођу до партнера, како да успоставе сарадњу. То су неки од базичних проблема које наши привредници имају", истакла је Данијела Чабаркапа из ПКС-а.

Чак 65 одсто српског извоза иде у Европску унију, највише у Италију и Немачку. Највише извозимо аутомобиле, електричне апарате, машине, воће, поврће и житарице.

"Оно где би та структура могла да се промени тиче се воћа и поврћа, где извозимо углавном воће и поврће уместо да извозимо производе са вишом фазом обраде, и ја се надам да у том погледу постоји простор да се та компонента извоза још више повећа", рекао је министар трговине Расим Љајић.

Укупни пословни амбијент мора да се поправи, рекао је Љајић додајући да је то политика којом ће се Влада руководити у овом мандату.

У првој половини ове године спољнотрговинска робна размена Србије премашила је 15 милијарди евра. Покривеност увоза извозом је 77 одсто.