Привреда Мађарске пред колапсом

Листа земаља којима прети озбиљна финансијска криза проширује се из дана у дан и захвата и оне државе које су у блиској прошлости бележиле велики привредни раст.

Међу првим жртвама су земље у развоју, попут Мађарске, у којима су владе, компаније па чак и грађани, после наглог отварања тржишта према иностранству, узимали велике позајмице у страним валутама.

„У Мађарској, камате на кредите у страним валутама биле су знатно ниже него камате на кредите у форинтама", објашњава новинарка Би-Би-Сија, Луси Хукер.

"Сада, међутим, западне банке, услед глобалне финансијске кризе одобравају мањи број кредита, па су Мађарима стране валуте све недоступније. Ако поред тога вредност форинте настави да пада, Мађарима ће бити знатно теже да отплате постојеће кредите у еврима и швајцарским францима", додаје Хукер.

На листи угрожених држава, поред Мађарске, налазе се и Русија, Украјина, Пакистан, Турска, Јужна Африка, Аргентина, Исланд, Естонија, Литванија, Румунија и Бугарска, пише "Њујорк тајмс".

Помоћ међународних финансијских институција

Мађарска је због великих финансијских проблема позајмила 5 милијарди евра од Европске централне банке, а заједно са Исландом, Пакистаном, Белорусијом и Украјином, затражила је од ММФ-а хитну позајмицу, упркос великим отпорима према тој идеји.

Државе су традиционално одбојне према позајмицама ММФ-а јер оне обично иду уз стриктне и неповољне услове, објашњавају стручњаци.

„Потпуно сам несрећан због тога што морамо да позајмљујемо од ММФ-а", каже Петер Акош Бод, бивши гувернер Централне банке Мађарске, који додаје да се није надао да ће за време његовог живота Мађарска упасти у тако велику финансијску кризу која захтева међународну интервенцију.

Влада Мађарске је међутим посегла за непопуларним мерама да би избегла крах међубанкарског пословања, зауставила пад вредности акција на берзи и да би подигла вредност националне валуте, чији курс је крајем претходне недеље пао на двогодишњи минимум од 272,5 форинти за један евро.

„Инјекција је оживела пацијента, али то никако не значи да је болесник оздравио", кажу мађарски стручњаци.

Премијер Мађарске Ференц Ђурчањ, који је раније, помоћ ММФ-а назвао „крајњом нуждом", тренутну ситуацију назвао је "драматичном", позивајући комплетну политичку, интелектуалну и привредну елиту да на "националном самиту" размотре шта држава треба да учини да би се избавила из тешке ситуације.

Ђурчањ је у име владе обећао штедњу и даље "стезање каиша", како би убедили стране инвеститоре да вреди улагати у Мађарску.

Украјина ће добити зајам како би "очувала поверење и економску и финансијску стабилност", а "суштински финансијски пакет" у наредним данима биће договорен и са Мађарском, саопштио је ММФ.

Огроман дуг Мађарске

Страни аналитичари сматрају да је Мађарска "најслабија карика" у привредном ланцу Европске уније, пре свега због огромне задужености. Укупан дуг земље је прошле године достигао 62 милијаде евра, а ове године се још више повећао јер држава и даље више троши него што зарађује.

Лоше стање мађарске привреде утицало је на међународну агенцију за оцену кредибилности држава "Стандард и Пурс" да Мађарску спусти у нижу категорију, што значи да ће убудуће, наш северни сусед новац добијати под неповољнијим условима.

Европска уније је критиковала Мађарску због приступа економским проблемима, јер је прошле године забележила највиши дефицит јавних финансија међу чланицама ЕУ, од 5,5 посто бруто домаћег производа.

Министар финансија Јанош Вереш је изјавио да ће овогодишњи буџетски дефицит бити 3,4 одсто БДП, што је за 0,4 процента бољи резултат од планираног, а да би следеће године, дефицит требало да се спусти на 2,9 одсто.

Независни економисти сматрају да тај план није реалан зато што привредни раст неће достићи ни 1 одсто БДП, а проблем је у рецесији у ЕУ, у коју Мађарска извози три четвртине својих производа.

Влада и Централна банка Мађарске представиле су мере за подршку финансијском тржишту и банкарском систему.

Поред осталог, понудиле су највећој домаћој банци ОТП, гаранције за све њене међубанкарске позајмице.

Мађарски парламент је такође, по узору на остале земље ЕУ, повећао лимит за осигурање штедних улога са шест на 13 милиона форинти (око 50.000 евра).

Земље у развоју-друга фаза глобалне финансијске кризе

Брз развој привреда земаља у развоју зависио је од кредита западноевропских и америчких банака, који су били неопходни за отварање нових фабрика, развој инфраструктуре и за производњу роба намењених за извоз, пише „Нјујорк тајмс".

Када банке са запада престану да позајмљују новац и када извор финансирања привреда земаља у развоју пресуши, као што се десило протеклих недеља, поверење инвеститора бледи а земље „младих тржишних привреда" изненада западају у кризу.

Са глобалном финансијском кризом, робно тржиште и домаће валуте земаља у развоју почели су да слабе, страни капитал је престао да пристиже, трговина је успорена, а под утицајем финансијске кризе инвеститори су почели да брину због неизвршених обавеза влада ових земаља.

Многе државе су се нашле пред проблемом због великих дуговања у страним валутама, а трошак враћања дуга све више расте како вредност домаће валуте слаби. Да би то компензовале, владе угрожених држава траже нове позајмице у страној валути како би исплатиле стара дуговања.

Међународна помоћ угроженим земљама, најодговорнији задатак

Пре две недеље, САД и развијене земље ЕУ су договориле хитне мере за спас својих посрнулих финансијских тржишта. Сада би фокус, сматрају стручњаци, требало померити на земље у развоју, земље са добрим финансијским изваштајима, које су наишле на проблеме због ускраћивања страних позајмица.

„Постоји потреба да се предузму мере за помоћ угроженим земљама", каже Нил Дугал, Директор пословања са земљама у развоју инвестиционе банке „Дрезден Клаинворт" у Лондону.

„Дошло је до жестоког смањења ликвидности, а то су само рани дани кризе. Цунами је стигао тек до обала земаља у развоју и њихових финансијских тржишта", тврди Дугал.

Помоћ угроженим земљама, представљаће најодговорнији међународни одговор на проблем који, упозоравају економисти, може да прерасте у другу фазу глобалне финансијске кризе.

Посртања привреда земаља у развоју могла би, кажу експерти, да се одразе на привреду САД која је свакако у рецесији, јер су многе од тих земаља јаки привредни партнери са САД у временима када је извоз једна од ретхих светлих тачака америчке привреде.

„Цео наш економски просперитет зависи од тога да ли ће тржишта земаља у развоју наставити са развојем", каже Фред Бергстен, директор Петерсон института за међународну економију и додаје да би у томе могла да буде разлика између контролисаног пада и дубоког понирања америчке привреде".