Како Вашингтон и Брисел истискују НИС са европског нафтног тржишта — открива професор Велимир Лукић

Професор Економског факултета Велимир Лукић наводи за РТС да одлука НИС-а да напусти Бугарску није изолован потез, већ део ширег реструктурирања пословања у светлу санкција и геополитичких притисака. Иако компанија бележи губитке и преиспитује присуство у ЕУ, снабдевање у Србији остаје стабилно, док је будућност руског капитала у региону све неизвеснија.

Управни одбор "Нафтне индустрије Србије" одобрио је продају своје ћерке компаније у Бугарској - "НИС Петрол Бугарска" у којој има 100 одсто власништва. У Бугарској, НИС има 22 бензинске пумпе, а одлука је донета због финансијских проблема у пословању.

Професор Економског факултета Велимир Лукић наводи за РТС да велике међународне компаније, попут "Гаспрома", приликом избора земаља за пословање бирају оне локације са којих могу да се шире на околна тржишта. У том контексту, Србија је за "Гаспром" представљала полазну тачку за регионалну експанзију.

Међутим, када пословање у неким земљама наиђе на озбиљне препреке, компаније преиспитују своју стратегију.

"Очигледно је да је преиспитивање у компанијама у овом тренутку значило да наставак пословања у Бугарској није најбоља идеја. Када је реч о НИС-у, његово учешће на бугарском тржишту нафтних деривата износи око два одсто, што није значајно, али ипак представља основу за будући раст", указује Лукић.

Индиректни утицај америчких санкција и Брисел као кључни извор притиска

Професор Велимир Лукић за РТС објашњава да иако САД играју кључну улогу у усмеравању и пооштравању санкција према Русији, и тај притисак постаје све већи, одлука НИС-а о повлачењу из Бугарске није директно изазвана америчким санкцијама. Амерички утицај постоји, али делује индиректно, кроз тзв. капиларне ефекте.

Наглашава да су санкције САД имале капиларни ефекат, али кључну улогу ипак имају притисци који долазе из Брисела. Он подсећа да је Европска унија последњим, 18. пакетом санкција посебно појачала мере против руских енергетских интереса.

Указује да Европска унија већ неколико година систематски појачава притисак на руске компаније, а да се тај тренд наставља и данас.

Последњи, осамнаести пакет мера против Русије, усвојен 18. јула, садржи два кључна правца деловања: први је додатни притисак да се гасовод "Северни ток" потпуно угаси, а други је усмерен на отежавање пословања филијали компаније "Росњефт" у Индији – како у погледу испоруке руске нафте морским путем, тако и у дистрибуцији производа из њених рафинерија широм света.

Тржишна вредност и потенцијал продаје

Упркос тренутној умереној цени нафте и слабијем профиту у сектору, Лукић сматра да би НИС могао релативно лако да нађе купца за пословање у Бугарској, с обзиром на број бензинских станица и карактер тржишта.

"Тренутно стање у нафтном сектору није повољно. Цене нафте су на умереном нивоу и далеко од својих максимума, а нафтне компаније више не остварују профите какве су имале раније. То значи да би у данашњим условима продаја једне компаније могла да се обави по нижој вредности него, рецимо, прошле године, што потенцијално олакшава проналажење купаца. С обзиром на обим пословања и број бензинских станица које НИС има у Бугарској, верујем да би ова трансакција ипак могла лакше да нађе пут до заинтересованих купаца", истиче Лукић.

Повлачење и из Румуније?

НИС је раније саопштио да разматра и излазак са тржишта у Румунији, где је власник 19 бензинских станица.

Пошто и Румунија, као и Бугарска, припада ЕУ, Лукић ту такође види притисак Брисела као кључан разлог. Најављено повлачење из Румуније, где НИС поседује 19 пумпи, потврђује шире стратешко повлачење са тржишта ЕУ.

Финансијски резултати НИС-а

Најновији финансијски извештај НИС-а показује најлошији резултат у последњих пет година. Највећи губици дошли су у другом кварталу ове године, а кључни фактори су: пад цене нафте, раст трошкова, залихе близу максимума и губитак великих купаца због санкција.

Професор Велимир Лукић објашњава да су колебања у пословању уобичајена за енергетски сектор због нестабилности цена нафте.

Иако је НИС у првом кварталу пословао позитивно, највећи губици забележени су у другом кварталу. На те резултате утицали су глобални фактори, као што је пад цене нафте, али и локални – пре свега раст оперативних трошкова. Додатан терет представљају велике залихе нафте и деривата које компанија држи, што значајно повећава трошкове.

Одрживо решење за Србију

И поред свих ових тешкоћа, НИС је успео да очува стабилност снабдевања тржишта у Србији.

Професор Лукић истиче да би одрживо решење за нафтну индустрију у Србији могло да буде слично оној стратегији коју је применила Немачка у односу на руски капитал у енергетском сектору.

Немачка није директно дирала у власништво руских компанија, већ је настојала да промени контролу и начин управљања тим капиталом. То би, по мишљењу Лукића, могао бити прави пут и за Србију.

Цело гостовање Велимира Лукића можете погледати у видеу на почетку текста.