Недимовић: Нећемо толерисати узурпацију државног земљишта

Недимовић је на конференцији за штампу у Панчеву рекао да ће ове године 144 од 145 општине ући у потпуно легалне токове, истичући да су на време донети годишњи планови.

"Предузели смо санкције према локалним самуправама које нису испуниле своју обавезу о изради годишњег плана. Једној општини која то није учинила обустављен је трансфер средстава. Није само важно донети годишњи програм, већ га и спровести, тако да свака локална самоуправа која не буде проводила годишњи програм биће санкционисана и биће јој обустављена средства'', рекао је Недимовић.

Он је нагласио да је неопходно да се уведе ред у овој области, јер се ради о великим финансијским средствима за буџет републике, покрајине и локалне самоуправе, указујући да је ранијих година било озбиљних проблема и да имовина Србије мора да се заштити.

Према његовим речима, ове године ћемо имати за 120.000 хектара више земљишта за давање у закуп.

Недимовић истиче да ће се 430.000 хектара земљишта наћи у неком облику закупа, по основи лицитације, пречег закупа или бесплатног давања институцијама које на то имају право.
То ће ове године, како сматра, донети 24,7 милиона евра више у буџет.

Недимовић је истакао да сви ресурси Министарства бити стављени на располагање да се ово питање истера до краја, јер мора постојати ред и да се за неред мора одговарати.

Истовремено је указао да нема довољно пољоприврендих инспектора, наводећи да их је свега око 15-так.

Недимовић је изразио уверење да се снага државе огледа кроз инспекције, додајући да не постоји чак ни помоћник министра задужен за инспекције, што ће се, како је најавио, регулисати наредних дана.

Министар је прецизирао да пољопривреди инспектори треба да утврде да је дошло до нарушавања закона, а онда се тим проблемом бави тужилаштво, док полиција делује само ако дође до проблема у извршавању одлуке.

Он је подвукао да по питању узурпираног пољопривредног земљишта неће бити попуштања и да ће локалне самоуправе сносити псоледице, јер су оне добили на располагање земљиште да њиме управљају, али биће кажњени и узурпатори.

Подсећајући да је пре министарске функције био градоначелник Сремске Митровице, Недимовић је рекао да одлично зна како све функционише, те указао да, ако се не плати закуп за земљиште нема чишћења канала, комесације и свега другог, као и да, ако дође до великих киша постоји проблем око изливања вода.

''То су наменска средства, која не иду у буџет за непознате потребе'', рекао је Недомовић.
Такође је констатовао да постоји проблем око регистра пољопривредног земљишта, јер се дешавало да су, на пример, комбинати због природе свог посла градили канале, атарске путеве, објекте, а никада их нису уписивали у катастар.

''Идеја је да дођемо до тачних података о пољопривредним површинама. Такође желимо да иницирамо да имамо пропис који регулише пољопривредне објекте и инфрструктуру'', нагласио је он уз уверење да ће се државно пољоприврендо земљиште, кроз разјашњење тог стања, повећати за 20 до 30 одсто.

Градоначелник Панчева Саша Павлов изразио је задовољство што је министар дао подршку за борбу против узурпираног земљишта.

Он је потврдио да је добио претње због намере да реши проблем узурпираног пољоприврендог земљишта. Први резултат борбе је, према његовим речима, што је прошла спроведена лицитација у Панчеву прошла без иједног проблема, за разлику од ранијих година.

''Системском борбом морамо узурпаторима да укажемо да свако може да ужива одређена права, али мора да испуни своје обавезе'', подвукао је Павлов додајући да преко 80 одсто површине Панчева представља пољопривредно земљиште, и да је неоходно у њега улагати и систематски изграђивати.

И он се пожалио да нису познате све површине државног земљишта, због чега је неопходно да се ради на утврђивању, јер су сигурно много веће површине у питању него што је актуелно случај.
Панчево је, како је казао, прошле године, пошто није било могуће спровести редовну лицитацију, на основу закључака владе, уз цену од 191 евро по хектару потписало уговор за 6.000 хектара, за које је плаћено вансудско поравњање.

Што се тиче осталих 3.000 хектара парцеле су дате пољопривредним инспекторима на проверу, а њихов записник требало би ускоро да се добије.

Павлов је истакао да ће усеви са површина за које узурпатори нису познати продавати и тако надоместити направљена штета.

Он је на крају замолио да се средства од давања у закуп пољоприврендог земљишта у државној имовини користе и за инфраструктуру села у којима живе пољопривредници, са циљем да они остану да живе у њима.

Прерађивачка индустрија једини лек

Недимовић је оценио да Србија има јако плитко пољопривредно тржиште, јер нема прерађивачке комплексе, који су једини лек за цену прољопривредних производа.
Он је казао да је пољопривреда уско повезана са трговином и да је најгора опција када се продају основни пољопривредни производи због мале додатне вредности.

''Морамо брзо да изађемо са конкретним мерама да прерађивачким капацитетима дамо подстицај. Неопходно је да окренемо ствар наопачке и да кренемо са тржиштима која поседујемо, те да за њих правимо прерађивачке капацитете'', подвукао је Недимовић.
Он је указао да имамо проблем са брзином извоза, да са неким земљама имамо застареле прописе још из доба СФРЈ, те да те административен препреке треба уклонити.

Тај проблем се најбоље види у свињарству и сточарству, где постоји проблем са ЕУ због вакцинације од свињске куге, па свеже месо не можемо да извозимо.

Како подсећа с тим у вези постоји проблем око извоза свињског меса у Русију, јер транспортом камионима то није могуће пошто би се морало проћи кроз земље ЕУ, па се роба извози бродом преко Црне Горе.

Недимовић је најавио да ће у вези отварања тржишта и уклањање баријера за две недеље изнети краткорочне и средњорочне планове министарства.

Што се цене сунцокрета тиче, министар пољопривреде је истакао да ће ове недеље имати састанак са произвођачима и да ове године имамо бољи род него икада раније.

''Имамо сталну потребу за бољим родом, али то доводи до пада цена. Прерађивачки комплекси су једини лек'', уверен је Недимовић додајући да ће се, у вези сунцокрета, водити разговори о извозу у Босну и Херцеговину.