Прво анализа буџета, па нови подстицаји за аграр

У Удружењу пољопривредника кажу да немају ништа против великих инвеститора, ни домаћих ни страних, али наглашавају да би субвенције од десетак хиљада евра по радном месту дале много већи ефекат када би биле уложене у мала и средња газдинства.

"Једна велика фирма или компанија са хиљаду хектара обрађује један човек са једним великим трактором. Тих хиљаду хектара може да се подели на 50 породичних газдинстава који у просеку да имају по два члана то је 100 запослених на 1.000 хектара", каже Јовица Јакшић из Независне асоцијације пољопривредника Србије.

Предлажу да регистрована газдинства добију статус предузећа, а субвенције и бесповратна средства само они којима је пољопривреда једини извор прихода. Агроекономиста из опозиционих редова има предлог за новог министра.

"Када je реч о субвенцијама у биљној производњи, мислим да коначно морамо да субвенције дајемо према класама земљишта јер је недопустиво да правимо систем ураниловке. Инвестиције по радном месту треба одобравати пре свега на породичним пољопривредним газдинствима и у прерађивачим капацитетима у задругама", сматра Миладин Шеварлић, агроекономиста и опозициони посланик.

Министар пољопривреде одговара да не смеју да се занемаре велики инвеститори у аграр и да ће Министарство формирати посебно одељење које ће се тиме бавити. Да ли ће им радна места бити субвенционисана, каже, питање је за Министарство привреде, али обећава да ће урадити све да пољопривредници добију што већи део из буџета.

"Нама је идеја да бесповратним средствима у већим проценту идемо према породичним газдинствима нарочито оним где су млади пољопривредни произвођачи и у оним срединама које у овом тренутку имамо мањак пољопривредне производње", наводи министар пољопривреде Бранислав Недимовић.

Додаје да је идеја да се према малим и средњим предузећима која се баве прерађивачком индустријом изађе са кредитним линијама, са финансијским капацитетима које ће испреговарати са међународним финансијским институцијама.

Наредних дана требало би да буде завршена анализа, после које ће се подстицаји другачије додељивати.

"Сагледавамо потпуно буџет, гледамо где смо средства до сада исцрпели, које мере аграрне политике су дале резултате, а с друге стране оне мере које нису дале резултате, та финансијска средства ћемо алоцирати и створити неке нове мере које ће покренути инвестиције у аграру", истиче Недимовић.

Највише пара од државе требало би да добију они који имају највећу шансу да производњом смање спољнотрговински дефицит. У Министарству пољопривреде кажу да увелико преговорају са представницима страних тржишта како би решавањем административних проблема повећали извоз.