У рециклажној индустрији ради око 22.000 људи

Рециклажна индустрија запошљава око 22.000 људи у 2.000 предузећа. У Србији се прерађује свега 10 до 15 одсто отпада. Године 2012. укинут је Фонд за заштиту животне средине, а накнаде рециклерима углавном су касниле.

"Рециклажна индустрија, али и сви посебни токови плаћају се на основу средстава државе. Ми сакупљамо отпад, транспортујемо, третирамо отпад, збрињавамо издвојене опасне компоненте, и онда исплате тих подстицајних средстава буду исплаћене од државе са закашњењем, сад од годину дана, раније је било и по две године", каже извршни директор СЕТ рециклаже Зорана Николић.

Зелени фонд би требало да помогне успостављању основа зелене економије.

"Фонд ће нам послужити као сигуран извор кофинансирања великих инфраструктурних пројеката у области животне средине. Мислимо да ћемо највећи део ових пројеката успети да реализујемо из средстава европских фондова, а држава мора да има сигуран извор за кофинансирање од 15 до 30 процената", каже министарка пољопривреде и заштите животне средине Снежана Богосављевић Бошковић.

Године 2009. уведена је еколошка такса, намењена за субвенцију прераде посебних токова отпада. Међутим, од почетка има проблема са наплатом. Године 2013. наплаћено је пет и по милијарди динара, 2014. седам и по милијарди динара, а 2015. милијарду и по динара мање.

"Наша еколошка инспекција по расположивом броју инспектора сасвим сигурно није довољна да покрије сваки сегмент у области заштите животне средине, али у наредним месецима и у наредном периоду радићемо и на већем упошљавању инспектора", каже Богосављевић Бошковић.

Стари шпорети, фрижидери, рачунари, телевизори, телефони опасан су отпад, али су важан извор сировина. Прошле године прерађено је више од 20.000 тона електричног и електронског отпада, Нешто се и извози.

"И за батерију треба додатни новац да би се сакупила, збринула и извезла. Увозник у иностранству, углавном је то Немачка или куда већ иде, тражи новац за збрињавање", каже Никола Егић из "Бис рециклаже".

За сада се преради само два и по килограма отпада годишње по становнику, а четири килограма је циљ који, по директиви ЕУ, Србија треба да достигне до 2020. године.