Штедња, некад и сад

Укупна штедња и даље расте, посебно динарска, а камата на динаре достиже и пет одсто па је сада атрактивнија него штедња у еврима. За сигурност по улогу до 50.000 евра гарантује држава а банке имају довољно новца и резерви за покривање ризика пословања. Уосталом грађани су задужени са шест милијарди евра, далеко мање од суме коју су уложили па су тако већи повериоци него дужници.

"Раст штедње је од системског значаја за банке и домаћи монетарни систем пре свега због тога што када имате ситуацију када расте штедња на домаће изворе финансирања у односу позајмљене изворе финансирања из иностранства, имате и мање екстерне шокове", каже шеф монетарних операција НБС Бранислав Зораја.

Девизне резерве нису биле никада веће а до краја године додатно ће се ослободити 400 милиона евра услед смањења обавезне девизне резерве.

Када је реч о штедњи од 2001. године када је она била око 350 милиона евра већ следеће година она се удвостучавала. Услед светске економске кризе мало се пољуљала али већ наредних година поверење штедиша се повратило, па је домаћа штедња сада преко 8,6 милијарди евра.

"Када је 2008. повучено око милијарду евра за шест недеља, то је било 15 процената штедње и са шест милијарди штедња је пала на пет милијарди евра. Од тих пет милијарди колико је било у новембру 2008. године дошли смо до 8,7 милијарди колико је било у октобру", истиче секретар Удружења банака Србије Верољуб Дугалић.

Камате на девизне улоге у просеку су око један одсто, док је на динаре пет одсто. Банке у Србији спуштају камате на девизну штедњу јер као да не знају шта са новцем, где да ту штедњу пласирају и коме да дају нове кредите када ниво кашњења у отплати позајмица расте.

"Пад привредне активности је последица тога, а онда пад привредне активности. Грађани који не желе да узимају кредит, не желе, они који желе су задужени и просто то је један озбиљан застој који треба да се превазиђе", каже Душан Узелац са сајта "Каматица".

Иако је рефернтна камата на евро у Европи негативна, у околним земљама камата на штедне улоге у еврима износи око три одсто. То би могло да одвуче неколико хиљада девизних штедиша нерезидената који у овдашњим банкама штеде око 300 милона евра.