Београдска берза у десет пута горој ситуацији него 2007. године

Дневни промет берзе је у најбољем случају 200.000 евра, а за целу 2007. је износио две милијарде евра, рекао је директор Београдске берзе Синиша Крнета, и оценио да је берзанско тржиште у Србији веома плитко, преноси Танјуг.

Београдска берза се развијала на бази закона пре 2000. године и процеса приватизације, истакао је Крнета и додао да је у том периоду до данас са берзе нестало "сијасет блу чипова".

Данас су остале само две квалитетне акције – НИС-а и Аеродрома "Београд", додаје Крнета.

Говорећи о значају тржишта капитала, Крнета је рекао да Србија може да напредује на листи Светског економског форума по конкурентности и развоју инфраструктуре, али финансијско тржиште, које је све неразвијеније, биће непотребан терет који ће те постигнуте резултате умањити и обезвредити.

Специјални саветник у Министарству привреде Душан Коруноски оценио је да у Србији влада велики отпор према реформама и додао да је Министарство свесно да постоје проблеми који владају и у финансијском тржишту.

Развој финансијског тржишта је важан за развој привреде и то је уграђено у Стратегију развоја малих и средњих предузећа, истакао је Коруноски.

Коруноски је навео да је Србија на ранг листи Светског економског форума на 138. месту од 140 земаља, по критеријуму заштите интереса малих акционара, и додао да је то оно што треба системски уредити.

Менаџер пројекта у "Wise Brokeru" Ненад Гујаничић рекао је да се проблем развоја берзе може решити на два начина - да држава прода сва јавна предузећа и да се та јавна предузећа појаве на берзи. Оценио је да је продаја свих јавних предузећа мало вероватна.

Гујаничић је приметио да на Београдској берзи није реализована ни једна иницијална јавна понуда, а прилика је била када је "Телеком Србије" купио телекомуникациону компанију у Републици Српској. Тада је могла да прикупи капитал за ту куповину, уместо што је узела кредит од конзорцијума банака, каже Гујаничић.

У Србији је држава већински власник Београдске берзе и појављује се као регулатор тржишта преко Комисије за хартије од вредности.

Предност продаје јавних предузећа

Предност продаје јавних предузећа је што би она на берзи могла да се котирају и да продајом акција прикупљају средства за развој и пословање, објаснио је Гујаничић.

Економиста Милан Ковачевић је оценио да у привреди влада општа нетранспаретност, имајући у виду да нека предузећа још нису објавила пословне резултате за 2014. годину.

Ковачевић је коментаришући финансијски извештај "Телекома Србије" у 2014. години, предочио да је та компанија смањила пословни приход и повећала дуг и додаје да је потпуно јасно да га је одавно требало приватизовати. Каже да није сигуран да ће Телеком бити продат на прави начин.

На берзи има 4,8 милиона малих акционара, захваљујући деоби бесплатним акцијама, а њихова права нису заштићена, што је апсурд, рекао је Ковачевић.

Према његовим речима, Беогардска берза би требало да поједностави процедуре за трговине, а Комисија за хартије од вредности да ојача свој интегритет.

Бивши председник Комисије за хартије од вредности Милко Штимац скренуо је пажњу да је тржишна привреда незамислива без присуства берзе и без слободног протока капитала, на чему почивају све развијене земље Запада.