Како ефикасније користити међународне кредите

Земље на овом степену развоја требало би да за јавна улагања троше четири до пет одсто БДП-а, али то Србији не полази за руком, па ћемо ове године остати испод три одсто и то се оцењује као веома лош резултат.

Осим новца из буџета, за капиталне пројекте неретко се узимају кредити од међународњих финансијских институција. Европска банка за обнову и развој је један од најзначајнијих инвеститора у Србији са уложених 3,9 милијарди евра од отварања канцеларије у Београду, 2001. године.

Како и у којој мери користимо кредите ове институције, за РТС говори Данијел Берг, директор ЕБРД-а за Србију. 

Србија има готово пет милијарди евра кредита одобрених за инфраструктуру, енергетски сектор а искористили смо тек трећину. Шта би требало да радимо са тим кредитима?

Пре свега, ЕБРД је само један од кредитора, ми овде радимо са Светском банком, Европском инвестиционом банком и другим међународним кредиторима. Степен искоришћености новца је око 60 одсто. Реч је о великим пројектима, многи напредују и треба да се наставе. Видимо напредак у нашим кредитима за путеве, железницу, такође, у енергетском сектору. Када је реч о онима који се не користе, не бих тек тако отказивао зајмове. Али, у реду је да Влада размотри приоритете, зајмове које је потписала пре пет до шест година и ако новац није више потребан за те сврхе, требало би да откаже те зајмове.

За неке од тих зајмова морамо да платимо јер их не користимо?

Све банке када дају новац, прописују и таксу која се плаћа и такав је случај са ЕБРД. Наша такса је мала.

Колико морамо ми да платимо?

ЕБРД има стандардну тарифу, то је пола процента. Да појасним, чувати и не користити новац шест до седам година нема смисла, две до три године је нормално за велике инфраструктурне пројекте.

За разлику од Владе, привреда има проблеме друге врсте, то су ненаплативи кредити. Таквих је 23 одсто. Шта би требало да радимо с њима?

Пре свега то је важно за банке, оне морају да уложе много напора, времена да би се са таквим кредитима избориле. Док то раде, немају времена да се баве здравим послом. Оно што треба да се уради - неке од ових компанија неће бити способне да преживе, неке ће моћи. И ви морате да раздвојите добре од лоших, а банке морају да раде са компанијама у изналажењу решења.

У Србији имате пројекат да помогнете малим и средњим предузећима да унапреде пословање. Сада им нудите помоћ у саветовању. Каквом?

То је више од саветовања, реч је о кредитовању и инвестирању. Некада ми финансирамо, некада у партнерству са другим институцијама. Када је реч о саветовању, ми радимо са 750 компанија, три четвртине су ван Београда, помажемо и женама у бизнису. Саветовање може да буде у областима студија изводљивости, енергетској ефикасности, ИТ сектору, достизању европских стандарда

Један од најважнијих пројеката за регион је ауто-пут Ниш-Приштина-Драч. Можемо ли ту, да рачунамо на финансијску подршку ЕБРД?

Не знамо још. Још не знамо бројне ствари о пројекту, посебно колико ће новца стићи од донатора, пре свега од ЕУ. ЕБРД може да финансира путеве и ово може да има смисла за нас. Важна је идеја регионалног повезивања. Ја сам радио у Албанији, где смо финансирали луку у Драчу. Та лука може да буде прави прозор за Србију и остатак Балкана - да транспортује робу одавде до Драча - био би плус за Србију.

После Албаније, Бугарске, сада сте у Србији. Рекли сте да ће вам приоитет бити да земља максимално искористи потенцијале и ресурсе. Где је највећи потенцијал у нашој земљи, а где су препреке?

Србија се бори са препрекама. Инфраструктура је једна од њих. Много је оштећено, током поплава, или раније због неулагања или рата. То треба унапредити. Инфраструктуру једне земље чини и правни систем али то се побољшава. Чини се да Влада значајно ради на томе. Имате закон о стечају, ликвидацији, обучавате судије за те области, и то олакшава пословање. А када је реч о предностима, Србија има прилику да достигне европске суседе. Имате младу, образовану радну снагу. Имате могућности за улагање у агробизнис, технологију, производњу у аутомобилској, хемијској и фармацеутској индустрији.