Криза истањила новчанике

Све плићи џепови потрошача натерали су трговце да снижавају цене и робу нуде под повољнијим условима. За одлуку шта и где купити, разлика у цени од свега неколико динара многима постаје све важнија.

Продаја намештаја и кућних апарата, упркос кредитима које држава дотира, претрпела је највећи удар. Промет је смањен за 18,8 одсто. Продаја одеће и обуће опала је нешто више од 17 процената, а хране и алкохолних пића око седам одсто.

Последице економске кризе трговци покушавају да превазиђу и новим облицима продаје са сталним попустима.

У социјалним продавницама најпре су куповали само најугроженији, а убрзо су такве радње постале доступне свима.

"Најчешћи купци у СОС маркетима су пензионери чије пензије нису веће од 20.000 динара. Истовремено највећи број незапослених као и инвалидних лица пазари у СОС маркету", рекао је директор СОС маркета Милорад Мишковић.

И отварање такозваних хард дисконта био је трговачки одговор на кризу. Ту се роба излаже на палетама у корпама без луксузног ентеријера што такође снижава цену.

"Очигледно је нижа куповна моћ и смањена потрошња грађана Србије убрзала наше планове за улазак у формат хард дисконта који подразумева најниже цене на тржишту, са суженим асортиманом, или са такозваним ниским ценама сваки дан", рекао је генерални директор Делта Макси групе Драган Филиповић.

Нови начин продаје - аутлет појавио се најпре у Америци, деведесетих година у Европи, а тек недавно и код нас.

"Идеја аутлет концепта јесте да понуди купцима, у сваком тренутку, током целе године попуст од најмање 30 одсто, објаснила је директорка "Имо аутлета" Смиљка Докић Јеремић и додала да тај попуст може бити и већи у зависности од сезоне и акцијске понуде продаваца.

По свему судећи, трговци ће и код нас морати још брже да реагују на кризу уколико не желе залихе у својим магацинима.

Смањена продаја је довољна опомена да и они морају да поднесу терет кризе, и по цену сопствене зараде.