Криза повећала рад "на црно"

У Србији према незваничним проценама, "на црно" ради од 200.000 до чак 700.000 радника. Светска економска криза повећала је рад "на црно" у свим земљама.

"На црно" највише раде грађевинари, трговци и угоститељи и то најчешће у мањим местима где је врло мало производних фирми.

Рад "на црно" не значи само имати непријављеног радника. То је и неплаћање пореза и доприноса и прековременог рада, али и спречавање радника да користе годишњи одмор.

Врање има више од 8.300 незапослених, а многи и не крију да је такав рад, једини начин да преживе.

За првих шест месеци ове године, инспекција рада обавила је преко 20.000 надзора, и поднела више од 1.500 прекршајних пријава.

Иако су казне за рад "на црно" од 400.000 до милион динара, судије, узимајући у обзир економску снагу послодаваца, често изричу много блаже казне.

У Лесковцу је за поновљени прекршај непријављивања радника, суд изрекао казну од 10.000 динара.

"Тада се поставља питање рада читаве државе. Вероватно да рад свих чиновника који су радили на том предмету од инспектора рада, суда за прекршаје, свих оних који су у томе радили, експедиције, поште, је далеко премашивао тај износ од 10.000 динара", рекао је директор републичке инспекције рада Радован Ристановић.

Прописане казне су довољно високе да спрече сиву економију, али се не примењују доследно, и даље је велики проблем застаревање казни, иако је у последњих годину дана наплата повећана за 30 одсто.

Пример Италије показује да се увођењем високих новчаних и једногодишњих затворских казни, за три године смањио рад "на црно" за трећину.