Читај ми!

Црна листа за несавесне инвеститоре?

Несавесних инвеститора највише има у престоници – 95 њих је одступило од грађевинске дозволе. Стручњаци траже од надлежних да натерају несавесне инвеститоре да легализују у целости зграде, вишеструко их опорезују, кривично гоне и ставе на црну листу.

Велики број стамбених зграда у земљи је пола легалан – пола негалан. Наиме, инвеститори често одступају од грађевинске дозволе, па је тако, само у Београду, кажу у Секретаријату за легализацију, 95 одсто таквих објеката.

И у нишком крају неретко се гради без грађевинске дозволе. По њеном добијању, инвеститори током градње од ње одступају, па купци станова на нелегалним спратовима сада имају проблем. Срећом, за неке решив.

"Уколико је инвеститор из неких разлога одустао, а купци станова могу да докажу својину над физичким деловима – они кроз захтев за легализацију могу да се обрате нама са документацијом", каже Родољуб Михајловић, начелник Управе за планирање и изградњу у Нишу.

И златиборски крај је познат по одступањима у градњи. Надлежни признају да су немоћни да то спрече.

Председник Општине Чајетина Милан Стаматовић каже да инвеститори док инвестирају су ту, а када се заврши са инвестицијом, када продају, више их нема, гасе те фирме.

"Ми на све могуће начине покушавамо да то спречимо, али није лако са једним грађевинским инспектором када крене сезона – гради се више објеката. Обично тада инспектори или оду на боловање или побегну под претњом ових инвеститора који раде на тај начин", рекао је Стаматовић.

Несавесних инвеститора највише има у престоници. У Секретаријату за легализацију кажу да је затајила грађевинска инспекција, која није на време уочавала одступања од дозвољених квадрата. Није реткост да – користећи празан простор више пута продужаваног рока за легализацију – један инвеститор то чини на неколико локација!

Немања Стајић из Секретаријата за легализацију Београда рекао је да је, прегледајући случајеве стамбених зграда које су намењене за комерцијалну продају станова, утврђено да више од 95 одсто тих зграда поседује грађевинске дозволе од којих је одступљено.

"Mи ћемо изаћи са једним предлогом да сви ти несавесни инвеститори морају да измире све своје обавезе према држави, према Граду и савесним купцима, а сви који то не буду урадили треба да се вишеструко опорезују", каже Стајић.

Стручњаци апелују на надлежне да стану на пут кршењу грађевинских дозвола.

Симо Стокић, правни стручњак у грађевинарству у Чачку, каже да држава мора да донесе такве законе којима ће се ти инвеститори приморати да изврше легализацију оних зграда које су градили мимо овлашћења из грађевинске дозволе, да плате високе пенале за легализацију таквих објеката јер није реч о решавању стамбеног питања већ о стицању профита, затим да се подвргну кривичној одговорности и да буду стављени на црну листу непожељних инвеститора.

Томе у прилог иде и закон о инспекцијском надзору, чије се усвајање очекује почетком априла. Како ће коначно бити решена легализација објеката, требало би да се зна у мају, када се очекује доношење акта или закона о легализацији.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 24. фебруар 2026.
8° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом