Стечајни управник и за домаћинства?

Уз Народну банку Србије, на закону раде и међународне финансијске институције, али се још не зна који ће модел личног банкротства бити примењен.

Банке су ту да одобравају кредите. Дужници да их враћају с каматом. Али шта када се испрече разлози за престанак отплате, попут губитка посла, развода, презадужења...

Повећање курса швајцарског франка још један је разлог зашто је Сања Вујановић почела да се распитује како да настави да отплаћује стамбени кредит.

"У личном банкроту држава вам одређује неког као стечајног управника који ће да располаже вашом имовином и вашим приходима. Ово је само одлагање нечег неизбежног и банке ће коначно постати агенције за продају непокретности када одузму толике станове", каже Сања Вујовић.

Тренутно су правна лица и грађани задужени 19 милијарди евра. У отплати највише касне правна лица, више од петине, код предузетника њих више од 15 одсто, а код становништва оно износи око девет одсто.

У свету постоје углавном два модела решавања личног банкротства Један, када се чува достојанство дужника и други према којем се прво намире повериоци а, шта преостане, остави се дужнику. Што је најчешће – ништа.

Лидија Барјактаровић, професор економије, каже да није свеједно да ли је неки корисник кредита за куповину стана дао ушеће 10 или 90 одсто и у тренутку отплате кредита колика је вредност преосталог дуга.

"Из тог разлога сматрам да би требало да се нађе адекватан модел и да видимо шта је то што одговара нашем тржишту а не да идемо на варјанту преузимања модела који су узеле земље у окружењу", сматра Барјактаровићева.

Губици, отпис дугова, банкротство су непопуларне теме међу банкарима. Међутим, да се нешто ипак спрема потврдили су нам и у Удружењу клијената "Ефектива", који су о томе разговарали с представницима Народне банке.

Кажу, ближи смо моделу где се појединцу оставља достојанствени излаз из кризе, уз додељивање државног стараоца.

"Ако се сви ти позитивни ефекти буду промовисали на прави начин да ће грађани схватати да они који су у дебелим проблемима више не могу да плаћају своје обавезе – да им се свакако више исплати да имају тог старатеља и да крену на неки начин из почетка уз могућност репрограма дуга, отписа дела потраживања – него да им поверилац плени имовину", објашњава Дејан Гавриловић из "Ефективе".

Када је реч о привреди, она је у лошијем положају од становништва. Као и банке које, на име сваког ненаплативог кредита, морају у тој висини да покрију дуг и смање капитал из којег би могле повољније да кредитирају боље фирме.