Рециклажни сектор на рубу сиве зоне

Приход од наплате еколошке таксе у прошлој години је 7,7 милијарди динара, што је 50 одсто више него 2013. године, када је наплаћено пет милијарди динара.

"Рециклажни центри имају већи потенцијал него што га сада користе. Имамо рециклажну мрежу која може да сaкупи још многи више отпада. Проблем је био ликвидност. Ми нисмо имали довољно обртних средстава да плаћамо тај отпад и сакупљање", каже Aна Петровић Вукићевић из Удружења рециклера Србије.

Половина обвезника и даље избегава плаћање еколошке таксе.

"Интерес Привредне коморе Србије је да расте број обвезника плаћања еко-таксе у Србији у 2015. и 2016, али да трошкови и висина таксе буду пропорционално умањени, како би могли да обезбедимо јефтинију производњу, како би могли да обезбедимо транспарентност и трошење средстава када је у питању еко-такса", каже Синиша Митровић из Привредне коморе Србије.

Сакупљање отпада, нарочито металног, углавном је у сивој зони.

"Сваки регистровани оператер који послује легално - све што је јавно добро, шахтови, саобраћајни знакови, ограда, далеководи, бакарни каблови - када их добије, и ако су сумњивог порекла, ми зовемо полицију. Док на пример нелегални отпади прикупљају сваку робу и у даљни ток пласирају робу сумњивог порекла", каже Тена Ђурашиновић из Центра за рециклажу Железник.

Еколошка инспекција контролише само отпаде који имају дозволу за рад, којих је око 300.

"Око 50 одсто можемо да констатујемо да су оператери испоштовали услове који су им наложени том дозволом. Наилазили смо да оператери не поштују услове из дозволе којом су прописани, да се одреде одговарајуће мере везано за заштиту животне средине, као што је заштита подземних токова вода, заштита земљишта. Углавном је то највећи проблеми", каже републички инспектор за заштиту животне средине Весна Нанушевски.

У Србији има око 3.000 нелегалних отпада за сакупљање метала. Због илегалне трговине металним отпадом на мети крадљиваца је и јавна инфраструктура, што често доводи у питање безбедност грађана, а материјална штета, само у Београду, је и до милијарду динара годишње.