Турци купују Чачанску банку

Расим Љајић је, у паузи конференције о унапређењу економских односа Србије и Турске, рекао да су преговори у завршној фази, преноси Бета.

"Халк банци је предат предлог купопродајног уговора и очекујемо у току дана позитиван одговор јер са турске стране није било приговора", рекао је Љајић.

Додао је да ће Влада Србије, чим добије одговор Халк банке, дати мишљење о понуђеним условима продаје Чачанске банке у којој држава има удео од 28,48 одсто.

Долазак турске банке је, према оцени Љајића, значајан за унапређење односа две земље.

"Ми очекујемо помоћ те банке у кредитирању малих и средњих предузећа. То ће бити сигнал и за друге турске инвеститоре да дођу у Србију, јер у свим земљама у којима су они улагали увек им је претходила нека банка", истакао је Љајић.

Навео је да је за то колико привреда има користи од доласка Халк банке пример Македонија, где је та банка одобрила трећину укупних кредита малим и средњим предузећима.

Заменик директора Халк банке Мустафа Ајдин изразио је задовољство због доласка на српско тржиште и рекао да ће то бити допринос јачању сарадње две земље.

Истакао је да је Халк банка једна од највећих банака у Турској, која ради 72 године, превасходно са привредом.

"Надам се да ће, када банка почне да ради, вишеструко бити увећане инвестиције турских компанија у Србији", рекао је Ајдин и додао да Србију види као једну од значајнијих земаља у региону.

Халк банка се једина јавила на тендер за продају 76,76 одсто акција Чачанске банке, али је почетком децембра прошле године објавила да је одустала од те куповине, јер са српским саговорницима није успела да се договори о цени.

Чачанска банка је 28,48 одсто у власништву државе, 24,99 одсто поседује Европска банка за обнову и развој (ЕБРД), 19,99 одсто Међународна финансијска корпорација, а остатак остали акционари.

Банка послује као регионалне банка од 1956. године у западној и централној Србији и запошљава 390 људи.

Љајић: Робна размена са Турском може бити милијарду евра

Робна размена Србије и Турске је добра, али још увек није задовољавајућа с обзиром на потенцијале обе земље, због чега је циљ да се она у наредне две године повећа са садашњих 618 милиона на најмање милијарду евра, изјавио је потпредседник Владе Србије Расим Љајић.

Љајић је на симпозијуму "Унапређење економских односа између Турске и Србије" истакао да Србија, али ни Турска нису искористиле све могућности билатералног споразума о Слободној трговини који су потписале средином 2009. године, иако је извоз из Србије у Турску пет пута већи него пре 2010, док је турски извоз увећан два пута.

"Србија није искористила све елементе Споразума о слободној трговини са Турском што се тиче извоза пољопривредних производа по преференцијалним квотама", казао је он и прецизирао да је 2013. од 250 позиција искоришћено три и то за извоз смрзнутог грашка и бораније и сувих шљива, док је прошле године искоришћена само квота за извоз сувих шљива.

Љајић очекује да ће обим спољнотрговинске размере да буде повећан од ове године, јер од 1. јануара је, према том споразуму, потпуно либерализован увоз индустријских производа.

Он је оценио да се симпозијум о економским односима Србије и Турске одржава "у правом тренутку", подсећајући да је након различитих фаза у односима две земље "ово добра фаза коју треба да искористити у сваком смислу".

"Сад је време да се направи резултат и да се робна размена повећа, као и број турских компанија у Србији", истакао је Љајић и истакао да "да интересовање турских компанија за улагање у Србију никада није било веће".

Он је нагласио да су турски инвеститори добродошли у Србији и да у свакој државној институцији могу да добију помоћ како би брзо дошли до дозвола за почетак посла у Србији.

Љајић је казао и да није задовољан бројем турских компанија које тренутно послују у Србији, наводећи да је то вишеструко мање него у Румунији, где ради 14.000 турских компанија, или Бугарској где има више од 3.000 турских фирми.

Као области у којима је могућа сарадња, Љајић је, поред пољопривреде и прехрамбене, текстилне и фармацеутске индустрије, навео енергетику, дрвну индустрију, али и да је Србија иницирала сарадњу у вези са заједничком производњом ауто-делова за извоз на руско тржиште.