Све већи дуг у државној каси

До сада је Србија годинама бирала лакши пут и, уместо да спроводи реформе, узимала кредите да би ућуткала незадовољне, каже министар Крстић.

Ствари ће морати да се промене како не би дошло до даљег повећања државног дуга, али судећи према званичним подацима, на лошем смо путу.

Још пре три године Србија је прешла границу дозвољене задужености од 45 одсто бруто домаћег производа. Колико смо до сада дубоко "загазили у црвено" показују различити подаци Министарства финансија и Народне банке.

Према Министарству, дуг је на крају маја био 20,65 милијарди евра, или 62,9 одсто бруто домаћег производа. Дужни смо око пола милијарде евра више него у децембру прошле године, али за проценат мање у односу на бруто домаћи производ.

Међутим, Народна банка је објавила да смо се у марту још више задужили.

Дуг је на крају марта износио 20,5 милијарди евра, што је 365,8 милиона евра више него крајем прошле године. А његово учешће у процењеном БДП-у повећано на 65,1 одсто.

Влада је поставила циљ - до 2017. године зауставити раст дуга, а онда да почне да се смањује. Од тога, међутим, нема ништа ако раст приведе не буде далеко бржи, а минус у каси мањи.

Дуг је за првих пет месеци ове године већ достигао 116,6 милијарди динара, а за целу годину је, подсећамо, планиран на 182,5 милијарди динара.

Само у мају потрошено је готово 23 милијарде динара више него што је прикупљено. Стигло је мање новца од ПДВ-а и акциза него у априлу.

Мање се трошило и на куповину роба и услуга и трансфере Организацијама обавезног социјалног осигурања. Али повећани су расходи за плате, субвенције и капиталне издатке, а и "Србијагасу" су дате две милијарде динара краткорочног зајма.