Пролеће одлуке за НИС: Стабилно снабдевање и наставак неизвесности, преговори у завршници

Продужењем оперативне лиценце Нафтној индустрији Србије до 20. марта омогућено је да компанија настави увоз сирове нафте, прераду у Рафинерији Панчево и редовно снабдевање домаћег тржишта. Ипак, кључни датум остаје 24. март, до када би преговори о власничкој структури требало да буду закључени.

Доцент на Факултету политичких наука Страхиња Обреновић оцењује да продужење лиценце значи стабилност у кратком року, али не и коначно разрешење ситуације.

"Продужење лиценце значи континуитет снабдевања, али не и крај неизвесности", каже Обреновић. 

Истиче да је одлука америчког ОФАК-а пре свега важна за очување стабилности тржишта.

"Ово продужење лиценце означава континуитет снабдевања домаћег тржишта и омогућава даљи увоз сирове нафте. То је порука да преговори имају подршку, али ситуација и даље није разрешена", наглашава Обреновић.

Подсећа да је остављен рок до 24. марта за закључење купопродајног уговора, али да још нема јасних обриса коначног решења.

"Био бих опрезан када је реч о постизању коначног договора. Руска страна није спремна да лако препусти имовину коју поседује широм света, а видели смо и на другим примерима да су преговори знали да се продуже или промене правац", објашњава Обреновић.

Према његовим речима, држава Србија мора бити укључена у цео процес због свог акционарског удела, али и због енергетске безбедности.

Регионална неизвесност и европски контекст

Питање власништва над НИС-ом не одвија се изоловано, већ у ширем регионалном и европском контексту. Мађарска и Словачка траже начине да обезбеде стабилне испоруке, док Хрватска као транзитна земља има важну улогу у снабдевању.

"Све утиче на све. Мађарска и Словачка покушавају да одрже сигурност набавке, а ту се преплићу санкције, политичке одлуке и комерцијални интереси", каже Обреновић.

Подсећа да су на снази различита тумачења европских санкционих пакета, као и да је укљученост Европске комисије додатни фактор у решавању регионалних енергетских питања.

Енергетска безбедност кључна реч

Говорећи о домаћем тржишту, Обреновић оцењује да су количине нафтних деривата за сада довољне, али упозорава да Србија мора дугорочно да планира.

"Најбитније је да се очува сигурност снабдевања. Не само нафтом, већ и природним гасом, с обзиром на то да нам и ту предстоје важни рокови. Енергетска безбедност је кључна реч", истиче доцент ФПН-а.

На глобалном плану, раст потражње за нафтом и геополитичке тензије додатно компликују ситуацију.

"Имамо комбинацију политичких, техничких и климатских фактора – оно што се често назива ‘савршена олуја’. Енергетска транзиција је у току, али обновљиви извори још нису довољни да замене фосилна горива у потпуности", објашњава Обреновић.

Закључује да је циљ Европске уније да до 2050. године постане климатски неутрална амбициозан, али да ће геополитичке околности и конкурентност привреде утицати на темпо и обим тих промена.

"Пред нама је период изазова у формулисању енергетске политике. Оно што се сада одлучује имаће последице у годинама које долазе", поручује Обреновић.

Марковић: Крај марта – рок реалан, али натегнут

Аналитичар у области енергетике Жељко Марковић каже да план да се уговор између Гаспромњефта и потенцијалног купца потпише до краја марта амбициозан.

"Може бити реалан, али је натегнут. Постоји притисак Офак-а да се трансакција што пре оконча, али има ту доста питања која тек треба решити. То није процес који се завршава за дан или два", истиче Марковић.

Према његовим речима, није искључено ни ново продужење рокова, уколико се покаже напредак у преговорима.

"Могуће је да ће доћи до још једног продужења и лиценце и рока за преговоре, али под условом да америчка страна види конкретан прогрес", додаје Марковић.

Санкције оставиле траг на пословање

НИС је више од годину дана под снажним утицајем санкција, што се одразило и на финансијске резултате компаније.

"Највећи утицај имао је последњи квартал, када рафинерија није радила, 2025. година је завршена са негативним резултатом", подсећа Марковић.

Он наводи да су санкције условиле и повећано формирање залиха сирове нафте, што је додатно оптеретило пословање.

"Држање великих залиха, промене цена на тржишту, али и губитак дела тржишта – све је то оставило трага. Велике компаније су, због сигурности снабдевања, тражиле друге добављаче", објашњава Марковић.

Посебан проблем представљало је и пословање Петрохемије, која је такође бележила губитке.

Регион под додатним притиском

Ситуацију додатно компликује блокада нафтовода "Дружба" и поремећаји у снабдевању Словачке и Мађарске. То, према оцени Марковића, представља дестабилишући фактор за читав регион.

"Не можемо рећи да је тржиште стабилно. Оно је и даље врло осетљиво. Ако компаније попут МОЛ-а морају да се окрену скупљим алтернативама, то може утицати и на цене деривата у региону", наглашава аналитичар.

Продужавање америчких санкција Русији за још годину дана, додаје, шаље јасан сигнал.

"То је порука да Америка нема намеру да попусти. Сви актери у процесу, било да говоримо о НИС-у или о другим компанијама, морају показати конкретне резултате", закључује Марковић.