Увозимо све, од лука до свињске длаке

Из иностранства увеземо 2.000 тона јагода и пет пута више црног лука. Више од 12.000 тона пасуља, 21.000 тона кромпира и нешто више парадајза. Највише увозимо, али и извозимо - јабуке, шљиве, малине.

Ту се листа не завршава - из иностранства добијамо и такозване вештачке делове тела у вредности од 16 милиона долара. Увозе се и људска и свињска длака.

Држава, кажу у Привредној комори, не може и не треба да утиче на увоз и извоз, али може да помогне домаћим привредницима да се организују.

"Морамо суштински све те стимулације које имају развијене европске државе у пољопривредном сектору да применимо и на Србију. Мали произвођачи који су разноврсни и који сваке године мењају своје опредељење за производњу неће моћи да преживе, ми морамо на време да их организујемо и да се одлуче", сматра Ненад Будимовић из Привредне коморе Србије.

Стара механизација и уситњена газдинства главне су препреке за домаћег произвођача. Стручњаци рачунају да би од милијарду и по долара - колико, процењују, годишње дамо за увоз хране - Србија могла да уштеди трећину ако би се вратила производњи онога за шта има услове.

"Са поседом од два и по до три хектара тешко је бити конкурентан, пре свега произвођачима из ЕУ. Ту је потребно повољним кредитима за које држава треба да да гаранцију, да се актуелизује тржиште земље, да се куповина земље убрза, а истовремено да држава своју земљу - око 250-300 хектара - понуди пре свега малим и средњим фармерима", каже агроекономиста Милан Простран.

Док се то не деси, стручњаци шансу виде у задругама - тако би мали прозвођачи могли и у трку са великим трговинским ланцима, којих је у Србији све више.