Српски аграр чека европско знање

Производња хране се не повећава, просечан принос по хектару је иза оних које остварују фармери на Западу, а нема ни новца да се пољопривреднику помогне тако да с мање улагања произведе више. Нова сазнања до њих тешко стижу - стручњаци пољопривредне службе ретко улазе у воћњаке, стаје и оборе.

Производњом хране бави се око 630 хиљада домаћинстава. Највећи број земљорадника никада није угостио агронома који би га посаветовао. У републичкој пољопривредној служби запослено је само 259 стручњака.

"Иако у Младеновцу имамо пољопривредну стручну службу нико нам не долази да нас посаветује. Радимо како су радили отац и деда", каже Драган Нешић из Шепшина код Младеновца.

Мало је задруга у селима па је мало и агронома, зато се, на пример, повртари, сами сналазе.

"Многобројни произвођјачи долазе у Институт и на огледним парцелама института и на отвореном пољу и у заштићеном простору добијају најновија сазнања", каже Богољуб Зечевић из Института за повртарство, Смедеревска Паланка.

Како изгледа када се упоредимо са повртарима у Западној Европи? Просечан принос паприке по хектару у Аустрији је 98 тона, у Мађарској 48, а код нас осам тона по хектару.

Ни у ратарској производњи нисмо близу најуспешнијма. Просечан принос пшенице по хектару код нас не прелази четири тоне, а у Европској унији просек је седам тона. Кукуруз који се највише сеје и извози, у Србији роди пет тона по хектару, док фармери на Западу производе готово двоструко више.

Када би пољопривредници остварили барем приближан принос који постижу фармери у Западној Европи годишњи бруто приход аграра од око пет милијарди евра могао би да буде удвостручен.

Није превише пара потребно да се кадровски ојача пољопривредна стручна служба, односно запосле стручњаци чија би помоћ домаћинствима могла да се мери с оном коју добијају фармери у Холандији, Француској, Немачкој, Словенији...

Добро је то што бар млађи пољопривредници уче путем интернета. Александар Милић већ неколико година производи америчку боровницу са потпуном заштитом од суше и града.

"Без интернета нама су очи затворене. Овде у сваком моменту имамо најновија сазнања у области производње, такође о ценама, кретање цена, и тако даље", каже Александар Милић из Младеновца .

За оне који су с интернетом на Ви, добра вест из Министарства пољопривреде: Ускоро ће бити запослени стручњаци који ће им нова сазнања преносити очи у очи.