Зашто бацамо кромпир, а не извозимо?

Када је година добра, у Србији се у просеку произведе између 850 и 900 хиљада тона кромпира. То је довољно не само за домаће потребе, већ и за извоз. Међутим, до сада се често дешавало да произвођачи део рода морају да баце, јер нема купаца. Прошлог пролећа Србија је после 12 година добила дозволу да кромпир извози у Европску унију. То нисмо искористили, јер је тада због велике суше род подбацио.

Ова година је добро кренула, али су у јулу и августу изостале падавине, па ћемо имати мање кромпира него што се у први мах чинило. Ипак, принос ће бити већи од прошлогодишњег.

И поред тога што Србија има могућност да кромпир извози у Унију, произвођач из Гуче Радосав Радовановић за сада не планира излазак на то тржиште.

"Ми не можемо да пратимо европско тржиште с ценама. Скупља је производња, доста примитивно се ради код нас, лошији су услови, немамо воду за наводњавање", каже Радовановић.

Он додаје да морају да се раде и многе анализе, и кад се на то дода још и транспорт, Србија више није конкурентна са ценом. Тако нам остаје само наше тржиште и Црна Гора.

У Србији на велико кромпир достиже цену и до 30 динара по килограму, док се у Европи плаћа 20 евроценти. Ипак, за произвођаче је боље да вишкове извезу него да кромпир баце, што се ранијих година често дешавало.

Не треба очекивати да ће српски кромпир бити тражен у рецимо Немачкој или Белгији, које имају и до три пута веће приносе од наших.

Ратко Вукићевић из удружења "Плодови Србије" из Гуче каже да су наша перспектива Румунија и Бугарска које немају довољно кромпира, а ми смо им најближи.

"Треба створити услове да имамо складишта, добре линије за паковање и пре свега на једном месту да имамо респектабилне количине добре робе", каже Вукићевић.

Потребна савременија производња 

Да би се кромпир заиста продавао на страном тржишту потребно је да произвођачи унапреде и осавремене своју производњу.

Док то не учине, пролаз на европско тржиште требало би тражити преко младог кромпира, каже професор Пољопривредног факултета у Београду Зоран Броћић.

"Код тог младог кромпира проблем је транспорт, има осетљиву покожицу, мора да се пакује у тресет, да се не би оштетио. Са друге стране европско тржиште доста користи тај млади кромпир већ од јануара из медитеранског подручја и могућност је да се негде са том ценовном конкурентношћу ми појавимо почетком јуна месеца, до краја јуна. После тога стиже кромпир код њих и могућност за извоз код њих је мања", каже професор Броћић.

За увођење нових технологија прозвођачи могу да рачунају и на подршку државе. Државни секретар Министарства пољопривреде Данило Голубовић каже да је министарство за ову годину одвојило подстицаје за прераду и унапређење пласмана за куповину опреме и механизације.

"То су бесповратна средства од 30 до 45 посто, имамо субвенције за биљну прозводњу од 6000 динара по хектеру, регресирани дизел и имамо могућност да повраћај регреса за исплаћену премију осигурања", каже Голубовић.

Зарада од кромпира много је већа када се он преради. Из фабрике у Чачку ускоро би прве количине чипса требало да крену за Грчку и Хрватску, па очекују да се у том крају повећа и прозводња кромпира.

Директор фабрике "Чипс веј" Томислав Бајевић каже да су уговорили за ову годину само са локалним произвођачима око 6 хиљада тона кромпир.

"Надамо се да ћемо за идућу годину имати уговорено преко 15 хиљада тона кромпира. Од тога ће сигурно 7000 тона отићи у прерађевине опет у ЕУ", каже Бајевић.

Покретање прерађивачких капацитета не значи само повећање производње кромпира, већ и више посла за фирме које штампају и израђују амбалажу и производе уље. То значи и више радних места, што је српској економији потребно.