Мађарска "протерује" ММФ 

Мађарска пре времена враћа дуг Међународном монетарном фонду и тражи да та финансијска институција затвори канцеларију у Будимпешти. Једна од првих земаља која се од економске кризе 2008. године спасавала новцем ММФ-а и европских партнера, сада намерава да економију води без туђих услова и контроле.

Орбан у Бриселу и светским финансијским престоницам углавном важи за непредвидивог популисту чија је политика често супротна оној која се очекује од европског лидера. Управо му то, међутим, код многих сународника ствара ореол одважног браниоца националног суверенитета.

Влада то подстиче на свој начин. У новинама је огласила да је крај посебног фискалног надзора, после смањења мањка у буџету, победа Мађарске над свима који су јој желели неуспех. Влада у Будимпешти сада кида и везе са ММФ-ом.

"Новац за ранију отплату дуга је на располагању, јер су се током протекле три године Мађари посветили томе да га скупе. Вратићемо дуг ММФ-у и тако стати чисти пред Бога", каже премијер Орбан.

Критичари кажу да Орбан у ствари почиње кампању за следеће изборе и осигурава подршку националистички опредељених гласача. Не може се, ипак, оспорити да је влада имала успеха у економији. Извела је земљу из рецесије и смањила инфлацију на најнижи ниво за последњих 30 година.

Инвестиори се, међутим, још држе подаље, јер страхују да то можда неће бити дугог века. Страх подгревају и мере које влада припрема као помоћ грађанима са хипотекарним кредитима у страним валутама који су на губитку слабљењем форинте.

"Ти уговори морају да буду измењени. Људи су много пропатили и треба их обештетити, као што је већ урађено у неким суседним земљама", каже Каталин Керкђарто из Радикалног антибанкарског удружења.

Мере још нису спремне, али ће свакако бити, кажу, на терет банкарског сектора. Банкари упозоравају да ће не само бити на губитку, него ће бити смањена и њихова способност да привуку капитал.

Аналитичар брокерске куће "Будакеш" Андреј Тарацки каже да влада мора да нађе мекшу верзију, јер би губици банака могли да буду тако огромни да би погодили њихово пословање и вероватно изазвали панику на тржишту.

Кредити у страним валутама износе око 12 милијарди евра што је око 12 одсто бруто домаћег производа и већину су одобриле стране банке.