ММФ: Могућ успон привреде у Србији

Међународни монетарни фонд предвиђа да би након очекиваног четвропроцентог пада економске активности у 2009. години, привреда Србије следеће године могла да оствари раст од један и по одсто.

У саопштењу које је објављено на сајту ММФ-а указује се на "охрабрујуће знаке да се слабљење српске привреде успорава и да су финансијске тензије попустиле, иако је развој догађаја у првој половини ове године био нешто негативнији него што се раније очекивало."

Мишљење ММФ -а о ситуацији у привреди наше земље објављено је непосредно након што је Мисија Фонда, коју је предводио Алберт Јегер, обавила преговоре са Владом Србије, у периоду од 24. августа до 1. септембра.

"Ризици за привредни раст сад су уравнотеженији. Стопа инфлације је у оквиру зацртаног оквира, а велики дефицит текућег биланса бележи значајан пад", сматрају експерти Фонда, уз напомену да је постојећи стенд - бај аранжман, који Србија има са ММФ - ом, добро примењиван.

Већина договорених мера примењена

Већина критеријума и других договорених мера је примењена, а резултати "стрес тестова" 12 највећих банака, указују на то да је банкарски систем Србије одговарајуће капитализован и ликвидан, указује се у саопштењу, уз опаску да је критеријум у вези са фискалним дефицитом премашен крајем јуна, што одражава слабост производње, али и неке проблеме у примени раније закључног споразума.

"Кад је реч о буџету за 2009. годину, договорено је да се дефицит повећа са три на 4,5 одсто бруто домаћег производа, с обзиром да је потребно избегавати претерану штедњу у време кад је производња слаба", истиче се у саопштењу мисије ММФ, уз упозорење да би остварење тог циља захтевало штедњу у потрошњи до краја године.

Мисија је такође оценила да је у преговорима са Владом Србије "постигнут широк споразум о почетним корацима у примени средњорочних структуралних секторских реформи на подручју јавне администрације, великих државних предузећа и локалних енергетских снабдевача, пензионог система, здравства и школства."

Власти у Србији су, како оцењују стручњаци ММФ, "спремиле корисне почетне предлоге, али је уочено да би њихов утицај на јавну потрошњу био постепен и у почетку ограничен, а истовремено би захтевао упорност у примени."

Дефицит би могао бити и 5,5 одсто БДП-а

Мисија ММФ-а је уочила и потребу за решењем проблема повећег буџетског дефицита који би могао да се увећа и на 5,5 одсто БДП-а, што, како се наглашава у саопштењу, можда није у складу са одрживим јавним финансијама.

Та прогноза већ обухвата даље замрзавање пензија и плата у јавном сектору, као и престанак запошљавања у јавном сектору, наводи се у саопшењу, уз напомену да власти у Србији сматрају повећање пореза неприхватљивим и уместо тога су предложиле примену амбициозније и свеобухватније стратегије вишегодишњих реформи потрошње.

У саопштењу се даље наводи да је Мисија ММФ "била отворена за ту идеју, имајући на уму значајан терет који по српску привреду представља гломазан јавни сектор."

Обе стране су се, међутим, сложиле да би одлучна примена реформи потрошње била кључна за избегавање повећања пореза, а било је јасно да је потребно додатно време да се та стратегија уобличи. Зато је договорен циљ да се друга ревизија примене текућег стенд - бај аранжмана одржи током следеће посете делегације Фонда Србији крајем октобра, а у међувремену ће се сарађивати на даљој примени мера програма.

Кад је реч о другим подручјима, Мисија ММФ је, како се наводи у саопштењу, препоручила да се иде опрезно са ублажавањем монетарне политике, с обзиром на и даље високу инфлаторну стопу.