Два скупа испред Скупштине Србије - окупљања високог ризика показала дубоку поларизацију друштва

У центру Београда су синоћ одржана два скупа испред Скупштине Србије. Један, који је формално најављен као израз подршке Србима са Косова и Метохије који пешаче ка Новом Саду и други на коме су се окупили грађани на позив студената у блокади, да пруже подршку Дијани Хрки, мајци страдалог Стефана у паду надстрешнице на новосадској железничкој станици, која од недеље штрајкује глађу. Стефан Сурлић, политиколог и доцент на Факултету политичких наука, рекао је за РТС да су избори једино решење за излазак из тренутне друштвене кризе који би ресетовали тренутна дешавања. Колумниста "Политике" Александар Апостоловски рекао је да су синоћни скупови прошли мирно, иако су били високог ризика.

Скупови испред Народне скупштине одржани су тачно годину дана од првог великог протеста после новосадске трагедије.

Стефан Сурлић је рекао да су синоћна дешавања показатељ једне дубоке друштвене кризе те да су избори једино решење за "ресетовање" тренутних дешавања.

"Мислим да без обзира на најаве да се ситуација смирује, ми у друштву имамо једну константну кризу и једну агонију у којој након несреће у Новом Саду, у друштвеном пољу постоји таква поларизација која је толико негативна и која уколико не пређе у политичко поље, као друштво ћемо се суочити са несагледивим последицама", рекао је Сурлић.

Сурлић је истакао да су избори - политичко поље и да су они једино решење за излазак из овакве кризе који би ресетовали оно што се тренутно дешава у друштву.

"Јасно је да постоји незадовољство, јасно је да постоји једна стабилна снага која је против тренутне власти и друга снага која је за ову власт", нагласио је саговорник са Факултета политичких наука.

Апостоловски: Чаша је полупуна

Александар Апостоловски је рекао да су скупови који су се синоћ одржали испред зграде парламента прошли мирно, иако су били изузетно високог ризика.

"Синоћ су биле присталице владајуће странке и Александра Вучића и присталице против власти, ту можемо сврстати студенте у блокади и припаднике зборова, можда и припаднике опозиционих парламентарних странака. Рекао бих да је јуче чаша била полупуна и да су то биле заправо две стране истог друштва. Једна је дочекала људе који су ходали са Косова и Метохије дакле ка Новом Саду и дочекали су их у Београду. Друга је била ту да покаже да и она постоји и да пружи подршку госпођи Хрки", рекао је Апостоловски.

Сурлић је нагласио да не сме да се заборави главни разлог незадовољства, а то је, како наводи, позивање на одговорност за пад надстрешнице у на Железничкој станици у Новом Саду када је страдало 16 људи.

"На почетку је било сувише рано, не може након неколико дана да се о томе прича, али ми сад имамо годину дана и немамо никакву реакцију. Мени се чини да мање знамо него пре годину дана. Имате реакцију људи који немају политичку моћ и који кажу Ми желимо одговорне институције, ми желимо државу", рекао је Сурлић.

Апостоловски је рекао да треба најпре постићи договор да се дође до дијалога, а не обрнуто.

"Дијалог је итекако потребан, али имамо чињеницу која се сада потпуно потцењује, а то је да парламент ради, дакле функционише. Ми смо видели расправе о сређивању бирачког списка, лекс специјалис о згради Генералштаба, расправе и о буџету, дакле то је политика", истакао је Апостоловски.

Сурлић: Ми смо на европској периферији

Сурлић се осврнуо и на извештај Европске комисије који ће данас бити уручен председнику Србије.

"Мислим да постоји једна велика дилема и заблуда у друштву да ми не желимо у Европску унију, да смо ми зато ван Европске уније. Иначе да желимо ми би ушли сутра у ЕУ. Једна Бугарска је 90-их имала три пута мањи БДП од Србије, не СФРЈ, него само од Србије, данас је за три милијарде испред нас. Имамо свест како је Бугарска нека неразвијена земља. Треба да се суочимо са реалношћу, истином и схватимо где смо ми као земља на једној европској периферији", рекао је Сурлић и додао да тренутно не види политичку вољу та евроитеграције.