Реакције на преговоре са ММФ-ом

Привредници у Србији су оценили да би, после преговарања ММФ-а и Владе Србије, држава требало што пре, заједно са привредницима, да креира конкретне мере којима ће се растеретити домаћа привреда и оживети производња.

Председник Привредне коморе Војводине Никола Стојшић оценио је да држава мора много више и темељније да ради на смањивању јавне потрошње, како би се створили услови за привлачење инвестиција и подстицање привредних активности.

Председник Регионалне привредне коморе у Нишу и генерални директор Машинске индустрије Пера Миловановић оценио је да је највећи проблем Србије превелика јавна потрошња и скуп државни апарат.

"Не треба ММФ да нас упозорава на то, ми смо то морали да урадимо, али ако већ нисмо, морамо то да урадимо одмах и смањимо текућу потрошњу", рекао је Миловановић.

Професор Економског факултета у Београду Милојко Арсић оценио је да је исход преговора Владе Србије са ММФ-ом очекиван, јер су њихове стартне позиције пред почетак преговора биле релативно удаљене, тако да није било реално очекивати да ће у кратком року да се усагласе у потпуности.

Влада до октобра треба да докаже да су планови за смањивање јавне потрошње за следећу годину кредибилни, односно да ће их преточити у предлог буџета, нагласио је члан Економског савета премијера.

Према његовим речима, ММФ је ове године био благ према већини земаља, тако да је и према Србији био благ, али, ипак, не толико да би прихватио да се већ сада закључи аранжман на основу ставова које влада има тренутно.

На питање да ли у октобру очекује тешке преговоре са ММФ-ом, Арсић је одговорио да то зависи од тога шта ће влада до тада урадити, односно колико ће опште намере о реформи јавног сектора претворити у конкретне буџетске позиције.

Из тога ће се видети колико ће наредне године бити мање издатака за запослене због рационализације јавног сектора, шта ће се конкретно урадити у реформи пензионог сектора, како ће држава да уклопи укупне јавне расходе у оквир који даје уговорени фискални дефицит и постојећи порези, рекао је Арсић.

Економиста Саша Ђоговић оценио је да је Међународни монетарни фонд Србији омогућио "куповину времена" пошто за сада није направила јасан план за смањење потрошње.

Ђоговић је рекао да је Србија одмах наком склапања аранжмана са ММФ-ом у мају ове године требало да крене у трансформацију јавног сектора и донесе законе који би омогућили смањење потрошње, али да то није учинила и да је зато у другој ревизији аранжмана добила додатни рок.

"Очекујем да ћемо повући следећу траншу кредита и да ће Србија ући у зону презадужености, за сада без икаквог наговештаја како ћемо изаћи из те зоне и како ћемо сервисирати дугове", рекао је Ђоговић, који је сарадник Института за тржишна истраживања.

Економиста Мирослав Прокопијевић оценио је да се ММФ у преговорима о кредитном аранжману Србије поставио "меко" према српским властима.

Прокопијевић је агенцији Бета рекао да је ММФ дошао да у Београд да "прогледа властима кроз прсте", истичући да је та међународна финансијска институција одобрила потрошњу државе без постављања услова. 

Последица тога ће, како је рекао Прокопијевић, бити то да ће се "чувати социјални мир и статус кво, а да неће бити никаквих реформи" "Кроз неко време", када се потроши новац из аранжмана, поставиће се питање шта би требало даље радити у Србији, рекао је директор Центра за слободно тржиште Мирослав Прокопијевић.