ММФ прихватио већи дефицит

Представници делегације Међународног монетарног фонда и Владе Србије постигли су сагласност да је неопходно прихватање већег дефицита буџета Србије, саопштено је из Владе после прве рунде разговора.

Најављено је да ће се у вези са тим питањем, на техничким разговорима Владе Србије и ММФ, размотрити различите опције.

Премијер Мирко Цветковић и министарка финансија Србије Диана Драгутиновић и делегација ММФ-а, са Албертом Јегером на челу, констатовали су да се програм који Влада спроводи у највећој мери реализује у складу са потписаним аранжманом са ММФ-ом, саопштено је из Владе после састанка.

Министар рада и социјалне политике Расим Љајић рекао је да је представницима ММФ-а пренео да у Србији неће бити смањења социјалних давања и пензија.

"Неће се смањивати социјална давања и пензије, а уштеде ћемо остварити рационализацијом државне управе", рекао је Љајић.

Министар је, приликом посете социјално угроженој породици Марковић у селу Маскаре у околини Варварина, навео и да су се представници ММФ-а интересовали за висину појединих новчаних давања и могућност реформе социјалног система, а да је главна тема разговора био буџетски дефицит.

"Социјална давања неће бити смањена, већ ће се извршити њихова прераспoдела", истакао је министар.

Нови закон о социјалној заштити ће, према његовим речима, омогућити да помоћ иде у праве руке, односно да се се спроведе строжа контрола социјалних давања.

Министарство рада и социјалне политике саопштило је да се делегација ММФ-а посебно интересовала за реформе пензијско-инвалидског система и социјалне заштите, као и за динамику измене постојећих и доношење нових законских решења у тим областима.

У првим коментарима економисти кажу да је било очекивано да ММФ прихвати већи мањак у буџету, али да су потребни јаки аргумети да ће Србија обезбедити стабилност реформама јавног сектора, а не превеликим задуживањем.

"Ова година може да се прогура на овај начин, али је јако важно да се поставе здрави, нормални принципи за следеће године, јер сваке године стварамо нови дуг и оптерећујемо будуће генерације", каже за РТС професор Универзитета Фефа Небојша Савић.

Србија од ММФ-а повукла 788 милиона евра

Србија је до сада од ММФ-а повукла 788 милиона евра, а да ли ће добити и другу траншу од 1,3 милијарде евра зависи од оцене ММФ-а о томе како се спроводе економске мере договорене са том финансијском институцијом.

Када је одобрен кредит од око три милијарде евра, договорено је да ове године мањак буде 3 одсто бруто домаћег производа, односно 70 милијарди динара, а сада ће Србија тражити дозволу да се повећа на 4,5 одсто, око 110 милијарди.

Пре одласка на разговоре са ММФ-ом, на састанку премијера Мирка Цветковића са члановима Економског савета оцењено је да је стратегија Владе Србије о смањењу јавне потрошње кроз рационализацију и целовиту реформу јавног сектора добра полазна основа у разговорима с представнцима ММФ-а.

На састанку је закључено да ће реформа јавног сектора смањити јавну потрошњу, унапредити ефикасност јавне управе и допринети јачању економске снаге земље и конкурентности српске привреде.

Подршка Савета страних инвеститора 

Реализација стратегије би, према мишљењу чланова Економског савета, требало да да прве резултате у наредној години. Подршку стратегији пружио је и Савет страних инвеститора.

Савет је уверен да би повећање пореског оптерећења имало јако негативан утицај на свеукупни економски развој, подједнако на стране и домаће компаније.

"Увођење те мере би довело до значајног погоршања услова пословања за компаније које редовно измирују своје обавезе и коначно довело до пораста тржишта сиве економије", наведено је у саопштењу.

Савет страних инвеститора изразио је наду "да ће у овим тешким временима све стране уложити максималан труд да створе одржив макроекономски оквир у Србији".

Одбор директора ММФ-а је 15. маја 2009. године одобрио кредитни стенд бај аранжман са Србијом, који ће трајати до априла 2011. године.