Сува шљива наша извозна шанса

Србија је на четвртом месту у Европи, a седмом у свету по производњи шљива. Годишње уберемо око 400.000 тона.

Последње године 19. века, први извозни посао Србије у Америку био је пласман 40.000 тона суве шљиве. Наша земља је зарадила 30 милиона долара, што је Србију тада извукло из кризе. Данас, шљивици су нам запуштени и стари, принос је дупло мањи од светског, али има и оних који припремају нове засаде.

Драган Јовановић у Блазнави надомак Тополе, под шљивом има 3,5 хектара. Задовољан је родом и пласманом али за сада не планира повећање површина.

Када се помене шљива одмах се помисли на Ваљевски крај. Тамо се убере једна петина наше производње.

Један од већих српских произвођача Ратомир Томић под шљивом има чак 15 хектара. Од државе очекује помоћ у набавци система за наводњавање и пласману на инострана тржишта.

"Најстарији засад има пет година, тако да очекујем принос од 30 килограма по стаблу", рекао је Томић.

Две трећине нашег ино-пласмана је свежа шљива, док остатак представљају веома тражена сува шљива и прерађевине. Оне заврше углавном на тржиштима арапских земаља, Скандинавије и Западне Европе.

Највећи светски произвођач шљиве је Кина. Чак половина светске производње убере се са четири милиона хектара кинеских шљивика. Највећи принос постижу Словаци, док је наш дупло мањи од светског. Ипак извоз сувих шљива и прерађевина остаје и даље наша извозна шанса.