Мање новца за "губиташе"

Велика државна предузећа која остварују губитке убудуће ће морати да се припреме за пословање без помоћи државе. Од 1. јануара наредне године, на снагу ступа Закон о контроли државне помоћи, а тиме се регулише коме држава и како може да даје субвенције.

Биће формирана и посебна Комисија за контролу трошења тих средстава. То је један од такозваних европских закона, и по Споразуму о стабилизацији и придруживању, Србија има највише пет година да се прилагоди новим прописима.

Ове године за субвенције у буџету издвојено је 34 милијарде динара. Осим на подстицаје пољопривреди, туризму, и култури, добар део тог новца одлази државним фирмама које годинама послују с губицима - највише око девет милијарди динара Железницама Србије, затим руднику "Ресавица", па и РТБ-у Бор.

Благоје Спасковски из РТБ-а Бор поручује да та компанија, осим 100 милиона које је добила од Владе за побољшање еколошких услова у граду Бору, других субвенција нема.

"Много је значајнија подршка Владе у вези са повлачењем нових кредита и изградњом топионице, којима ћемо смањити загађеност, као и гаранција владе за куповину рударске опреме", рекао је Спасковски.

У РТБ-у кажу да не страхују због најаве да ће, као и друге државне компаније, убудуће морати да рачунају на мање пара из државне касе.

Државни секретар у Министарству финансија Слободан Илић рекао је да је намера Владе да на тај начин уштеди, али "то неће бити преко ноћи, имајући у виду да постоје озбиљни корисници субвенција којима би, у случају да преко ноћи остану без субвениција, била тешка позиција на тржишту".

"Влада заједно са корисницима припрема акциони план како да дођу до тога да те субвенције буду смањене, односно да они ојачају своју позицију", тврди Илић.

Ако не испуне договор о томе на шта могу да троше добијени новац, новим ребалансом који се очекује на јесен, државним предузећима би могле да буду смањене и овогодишње субвенције.

Субвенције ће, свакако, у наредних пет година бити сведене на минимум и преусмерене у развој.

У Влади су свесни да би било боље да се тако чини и сада, али кажу да су због кризе и друге земље спустиле критеријуме и чешће интервенишу у привреди, наводећи као пример помоћ Француске и Италије, "Реноу" и "Фијату".