Ректор позвао државу да интервенише

Ректор Универзитета у Београду Бранко Ковачевић позвао је државу да реши проблем блокаде на Филолошком факултету како зна и уме – "договором, милом или силом".

Кoвачевић је на конференцији за новинаре у Ректорату Универзитета рекао да су студенти и наставници Филолошког факултета заправо таоци, а да власник имовине, држава, не реагује на то.

"Држава треба да уведе ред у својим просторијама", сматра Ковачевић додајући да би он позвао полицију да се у његовој кући дешава оно што се догађа на Филолошком факултету.

Ковачевић је истакао да је Филолошком факултету нанета велика материјална штета и да оне који су је направили треба судски гонити да је надокнаде.

"Нећу подносити кривичне пријаве, али ћу тражити да надокнаде сву материјалну штету", напоменуо је ректор.

Према његовим речима, Универзитет не може да гарантује безбедност студената и наставника на Филолошком факултету, а и сама академска година биће угрожена, ако блокада потраје још 15 дана.

Вранешова: Педесеторо студената спречава рад

Декан Филолошког факултета Александра Вранеш рекла је да професори долазе на факултет и покушавају да одрже наставу, али да им то не дозвољава група од педесетак оних који од 17. октобра блокирају факултет.

Вранешова је навела да се из учионица у којима се држе предавања износе клупе, укључују и искључују светла и виче преко мегафона.

"Жеља већине студената је да се настава одржава, а о томе сведоче пуне слушаонице", истакла је Вранешова, подсетивши да је факултет заправо већ испунио све студентске захтеве.

Декан Филозофског факултета Весна Димитријевећ рекла је да је поред блокаде наставе на том факултету ситуација у тој установи ипак другачија у односу на Филолошки јер, како је навела, студенти поштују кућни ред и не угрожавају имовину.

"У складу са могућностима организујемо предавања и рад служби факултета", навела је Димитријевићева, додавши да ће Факулет у скорије време размотрити како ће изгубљена предавања бити надокнађена.

Студенти окупљени око Пленума Филолошког факултета захтевају да 48 ЕСП бодова буде једини услов за упис студената у буџетски статус, смањење школарине на три минималне месечне плате и поновно успостављање апсолвентских рокова.