Регистар "Не зови" штити грађане од злоупотреба, како да се пријавите

Позиви на фиксни или мобилни телефон и даље су веома заступљен вид промоције и продаје. Међутим, многима сметају, а они упорни и наметљиви могу довести и до злоупотреба, поготово код старијих суграђана. Како би се спречили нежељени маркетиншки позиви, од јануара 2024. године уведен је регистар "Не зови", а трговцима је забрањено позивање свих уписаних бројева.

До сада је у регистар „Не зови“ уписан 39.061 корисник. Толико се потрошача штити од насртљивих трговаца. Регистар „Не зови“ води Регулаторно тело за електронске комуникације и поштанске услуге (РАТЕЛ), а за упис у регистар надлежни су оператори електронских комуникација.

Ивана Томић Илић, помоћница министра трговине, каже да људи који не желе да их трговци позивају могу да се упишу у тај регистар преко свог оператора – електронским путем, лично у пословници или путем апликације.

"Регистар је донео да грађани који су мета насртљивих трговаца, који их упорно зову и продају одређене ствари на које грађани нису пристали нити желе да се јављају, могу сада то да пријаве. Трговци су дужни да погледају на сајту РАТЕЛ-а да ли се број телефона налази или не налази у регистру. Уколико крше забрану, Тржишна инспекција и те како може да казни и кажњава са 30.000 до 50.000 динара такве трговце", објашњава помоћница министра трговине.

Додаје да грађани треба више да знају о том виду заштите. Позива и да се за сваки проблем или нејасноћу око надлежности обрате на бесплатан број Министарства трговине – 0800 103 104.

Ако се позиви наставе и након уписивања у регистар, грађани могу да се обрате Тржишној инспекцији. Од почетка године извршено је 25 инспекцијских надзора по пријавама грађана.

Неопходно је водити рачуна и о доказима.

"Грађани узимају листинг ако је у питању мобилни телефон, а уколико је фиксни телефон у питању, треба само да забележе време кад их је неко звао, а тада Тржишна инспекција по службеној дужности од оператора може да добије који су то долазни позиви били у одређено време", каже Ивана Томић Илић.

Подсећа и на право да у року од осам дана врате робу коју су купили, из било ког разлога.

"Закон о заштити потрошача у Србији функционише по свим европским стандардима. Грађани, уколико су погрешили, купили нешто и схвате сутрадан да су преплатили или се предомислили, само спакују ту робу коју год да су узели, спакују уговор, оду у пошту и врате на адресу трговца. Трговац је дужан да врати новац", истиче Ивана Томић Илић.