Реституција немачке имовине

После 1945. године, Немцима у Војводини одузето је скоро 400.000 хектара земље. Међу одузетом имовином била је и чувена Пинова вила у Зрењанину, надомак некадашњег немачког кварта.

Од око 3.500 Немаца, колико их данас живи у Војводини, повраћај одузете имовине тражило је њих више од 80 одсто. Некада у том делу Србије живело је скоро пола милиона Немаца.

После Другог светског рата имовина је одузета и породици Ервина Бухекера. Земљу и салаш одавно користе неки други власници, а кућа у Зрењанину срушена је прошле године. За њега и његову децу, повраћај имовине није само финансијска добит.

"Много би ми то значило, да се скине онај печат са нас, да нисмо били ратни злочинци иако смо немачке националности, нисмо били саучесници окупатора, него смо били равноправни грађани бивше Југославије а сви Немци, без изузетка су онда жигосани као неки саучесници рата или ратни злочинци, е та љага да се скине са нас, да будемо једном већ признати као национална мањина", каже Ервин.

Роза Билал једна је од многих Немаца који су послератне годиен провели у логору. Са мајком је до 1948. године била у логору за Немце у селу Книћанин а касније је послата на имање у Белом Блату на принудни рад. Такође и њена имовина је конфискована.

Недавно Роза је била у родном Накову, близу куће која је некада припадала њеној породици.

"Претпрошле године сам прошла поред куће. Били смо на селу", каже Роза," а газда није ни звао да уђемо унутра, то је мали шок опет, није то свеједно, кад прођеш, нити можеш да уђеш да видиш како изгледа сад, ма ништа, то, тешко је".

Лицима немачке народности целокупна имовина одузимана је на основу одлуке Председништва АВНОЈ-а, изузев оних који су се дистанцирали од фашизма или били на страни НОБ-а. Имовина је одузимана свим оним држављанима Југославије, који су се под окупацијом декларисали или важили као Немци. Неке од тада конфискованих кућа годинама су мењале намену али и власнике.

Петар Бомбле, тврди да ниједан Немац, чак и они који су се иселили или су протерани не потражује земљу или куће од људи који сад ту живе.

"Ми потражујемо све то од државе, а то држава веома лако може да надокнади", сматра Бомбле, "само да поврати земљиште, то земљиште је махом сад државно земљиште на које се не плаћа порез, не плаћа се ништа, кад би се вратило мени, вратило мојој породици, ја бих био принуђен да плаћам порез на кућу, порез на земљу све те доприносе, како све то већ иде, значи држава би већ имала неку корист".

Током недавне посете Београду, европски комесар за проширење Оли Рен пренео је став Уније да Србија неће моћи да иде ка Европи, без јасно уређеног власништва над земљиштем. Подршку војвођанским Швабама да врате одузету имовину, обећао је и аустријски премијер Хајнц Фишер.

У Националном савету немачке националне мањине у Србији сматрају да уколико би се усвојио закон о реституцији, тај закон би требало да се примењује у сличној форми и у другим републикама бивше Југославије јер је немачка имовина свуда одузимана по истом принципу.

"Сматрамо да је једна велика неправда Немцима из бивше Југославије учињена, и та неправда је подржана од стране Европе из разлога што постоји седам бивших република које су сад државе, од неких држава се стрикно тражи од стране Европе да се тај закон стрикно усвоји а рецимо Словенија је глат избегла тако нешто, не признаје никакву немачку имовину, а сада су поново потврдили и у Словачкој да не долази у обзир никакав повраћај немачке имовине", каже председник Националног савета немачке националне мањине Андреас Биргермајер.

У Министарству финансија тренутно истражују који су могући модели враћања имовине.
Секретар тог министраства Слободан Илић каже да је много отворених питања на која ће одговорити тек у другој половини септембра, после скупа који ће бити организован са Саветом Европе.

Према ранијој верзији нацрта закона о реституцији, део имовине могао би да се врати у натури, а део у обвезницама које би се наплаћивале у року од 20 година.
Процењује се да би за обештећење свим власницима одузете имовине, па и војовђанским Немцима, требало издвојити око 4 милијарде евра. Закон о реституцији могао би да се нађе у скупштинској процедури до краја године.