(Не)здрава флаширана вода

Једна од најпрофитабилнијих грана индустрије у свету последњих десет година јесте флаширање воде за пиће.

Стручњаци здравим људима саветују да наизменично користе више врста воде како не би дошло до поремећаја минералног баланса у организму.

Пракса је показала да коришћење флашираних вода може носити одређене ризике по здравље. Та вода не садржи средство за дезинфекцију, па приликом пијења из флаше или на неки други начин може да се загади микроорганизмима.

Пожељно је да, након отварања флаше, вода не стоји дуго и да се чува на хладном и тамном месту.

Све већу пажњу стручњака привлачи Пет амбалажа која се користи за паковње воде, сокова, уља и других производа. У свету се испитује испуштање одрђених једињења из пластике у производ приликом стајања.

Драгана Јовановић из Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут" објашњава, како код производа у таквим амбалажама долази до отпуштања одређених једињења која могу имати штетног утицаја на здравље.

Јовановићева истиче да на ослобађање тих једињења из Пет амблаже утиче дуго стајање на сунцу, односно утицајем УВ зрака и саветује да се вода држи тамном и хладном месту и да се употреби у што краћем временском периоду.

Србија је једна од ретких земаља које располажу великим бројем изворишта термалних и минералних вода.

Према речима Милојка Лазића, професора рударско-геолошког факултета у Београду, редак је случај да је потенцијал бање искоришћен. Лазић наглашава како само неких пет-шест центара могу да кажу да су доста добро искористиле своје капацитете.

У Србији ради око 27 пунионица воде, просечно сваки становник попије око 70 литара флаширане воде. У свету, највећи конзументи флаширане воде су Италијани, док су Швеђани престали да употребљавају пластичне амбалаже, па воду пакују у стаклене флаше.