Отворена родитељска кућа

У београдском насељу Бежанијска кoса отворена је друга родитељска кућа за смештај родитеља и деце која се лече од рака. Кућа је одузета од одбеглог наркодилера Дарка Шарића.

"Министарство правде, односно Дирекција за одузимање имовине, наставља са својим акцијама помажући социјално угрожене делове становништва и ово је већ четврти објекат који уступамо у Београду", рекао је на отварању државни секретар Министарства правде Слободан Хомен.

Хомен је додао да је објекат, у сарадњи са Републичким заводом за здравствено осигурање (РЗЗО), уступљен родитељима и деци која су оболела од рака, истакавши да је то изузетно хумано, с обзиром на то да дуго година није било средстава за такве потребе.

"С једне стране, задовољена је одређена врста космичке правде, с обзиром на то да је имовина Дарка Шарића, који је починио кривично дело диловање дроге, дата на коришћење у хумане сврхе", истакао Хомен.

Директорка РЗЗО у оставци Светлана Вукајловић изразила је задовољство због отварања нове родитељске куће, захваливши се Министарству правде што је објекат дала РЖО, односно Дечјој клиници у Тиршовој улици.

Отварање и треће родитељске куће

Вукајловићева је најавила да ће Националном удружењу деце оболеле од рака и њиховим родитељима помоћи да отворе и трећу родитељску кућу, такозвану Докторову кулу, која је изузетно потребна друштву.

Новка Томић из Националног удружења деце оболеле од рака каже да је отварање родитељских кућа показатељ да је препознат проблем тог удружења.

Она је додала да ће у родитељској кући од сутра боравити три породице из унутрашњости, чија ће деца, која се лече од рака, свакодневно одлазити у Универзитетску клинику у Тиршовој или на терапију зрачења у Институт за онкологију и радиологију Србије.

У Србији годишње од рака оболи више од 200 деце, при чему се деца из унутрашњости и њихови родитељи суочавају са проблемом смештаја у такозваним ванболничким санитарним условима.

За време трајања лечења, родитељи су принуђени да изнајмљују станове у близини здравствених установа, да би својој деци обезбедили одговарајући смештај и могућност одласка на свакодневну терапију и контроле које трају и по неколико месеци.

Због тога је постојање родитељских кућа значајно, јер решава проблеме њиховог смештаја, а имају и психосоцијални значај, јер им омогућава боравак у условима који нису болнички.