Засвирала труба у Гучи

У Гучи је почео јубиларни, 50. Драгачевски сабор трубача, највећа трубачка представа на свету. Драгачевски сабор трајаће до 22. августа, уз учешће 2.000 извођача, од којих 400 из иностранства.

Тачно у 10 часова, код споменика трубачу у центру варошице, уз звуке саборске химне Са Овчара и Каблара и пуцњаву прангија са околних брда, министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић подигао је саборску заставу.

"Данас је Гуча центар света, а Сабор је један од највећих развојних брендова Србије. Влада зато и подржава ову јединствену манифеставију, која опстаје и развија се већ пола века'', рекао је Мркоњић, честитајући организаторима и домаћинима велики јубилеј.

На самом улазу у Гучу, откривен је споменик Десимиру Перишићу, земљораднику из оближњег села Горачићи, победнику првог сабора, одржаног 14. октобра 1961. године, дар београдског вајара Велимира Каравелића.

У хроникама Сабора, забележено је да је Перишић, иначе пољопривредник из оближњег села Горачићи, "свирао изворно чисту музику са широким спектром фолклорних боја" и да је одмах проглашен за драгачевског Харија Џејмса.

Потом је свечано отворен и Музеј трубе, са мноштвом експоната који сведоче о животу и обичајима народа Драгачева и полувековном трубачком надметању, по коме је малена Гуча постала позната широм света.

Поводом великог јубилеја, у Дому културе, одржана свечана академија, а биће отворена изложба радова самоуких вајара и сликара и одржаће се промоција монографије Гуча - 50 година трубе.

Први посетиоци Сабора, који је организовала општина Лучани, под покровитељством Владе Србије, већ су се сместили у Гучи и околним местима, од Ивањице, Ариља и Пожеге до Чачка.  За долазак гостију добро су се припремили и угоститељи, уз обичајену понуду чувеног свадбарског купуса из земљаног лонца.

Председник општине Лучани и домаћин јубиларног сабора Слободан Јоловић рекао је да се очекују учесници и гости са скоро свих континената и биће их више него икада.

"Рачунамо да ће Гучу, током 10 саборских дана, посетити око милион љубитеља изворног народног стваралаштва и забаве", рекао је Јоловић.

Како су најавили организатори, трубачки оркестри, плесне групе и културно-уметничка друштва долазе са свих пет континената.

Директор Центра за културу у Гучи Адам Тадић рекао је да ће посебно занимљиво бити међународно такмичење трубачких састава, који долазе из Русије, САД, Француске, Румуније, Турске, Македоније, БиХ, Израела, Немачке, Пољске и Словеније.

"Међу гостима је и један професионални дувачки оркестар из Лондона, а са посебним занимањем очекујемо наступе састава из Пољске и Турске, који су се посебно увежбавали у извођењу српске етномузике", рекао је Тадић.

За посетиоце су спремни камп и паркинг, који ће за аутомобиле коштати 1.000, а за аутобусе 3.000 динара, с тим што ће карта важити свих 10 дана, са неограниченим бројем улазака и излазака.

Историјат Сабора 

Трубе су у Драгачево почеле да долазе као ислужени музички иструменти из војних касарни и бојева за слободу, крајем XIX века и почетком XX века. Доносили су их војни трубачи "значари" више као успомену на дане проведене у војсци и на ратиштима.

О томе нам сведоче бројни надгробни споменици и крајпуташи. Најстари међу њима је онај Урошу Ракићевићу из Губереваца, који је, као војни трубач, учествовао у Српско-турском рату од 1876. до 1878. године.

Трубачи су приметили да народ трубе радо слуша, па су на њима почели свирати кола и песме. У почетку су свирали са постојећим музичким саставима, а онда су се удружили и почели правити посебне оркестре.

Тако су се војне трубе примириле, припитомиле, ушле у срце и душу народа. Без њих није више било ни песме. Драгачевци су их тако заволели да без њих нису оглашавали ни рођења, ни крштења, ни мобе, ни комишања, ни поласке ни доласке из војске, ни свадбе, ни подизање кровова на новим кућама, ни друге значајне годете - па ни сахране.

Први Сабор трубача је одржан 14. октобра 1961. године, а оркестри су свирали задато и слободно. Задате су биле мелодије Са Овчара и Каблара и Бледи месец загрлио звезду Даницу. После тога су свирали по два кола, или "коло и марш - по свом ћефу".