На свега двадесет метара од непријатеља: Потпуковник Ковачевић за РТС о најтежим тренуцима на Кошарама

ОВК је заузела караулу, али није успела да дубље продре на Косово и Метохију, што је био основни циљ напада. Напад је био силовит и изненадио је Војску Југославије. Битка на Кошарама сматра се симболом херојства, пожртвовања и отпора младих војника који су бранили територију земље у неравноправним условима.

Ратни начелник Штаба 63. падобранске бригаде и председник Удружења ветерана ове јединице, потпуковник у пензији Видоје Ковачевић наводи да се сећа свих догађаја и напора које је команда бригаде улагала како би разместила убојна и нискоексплозивна средства са мирнодопских локација и заузела растресит распоред јединица.

"Наша јединица била је распоређена у рејону Заплања код Ниша, одакле је била спремна за сваки постављени задатак. После напада шиптарско-терористичких снага и НАТО-а и покушаја њиховог пробоја код карауле Кошаре, борбено-падобранска бригада добила је задатак да доведе групу из рејона Ниша у Дечане, у веома тешким условима", навео је Ковачевић.

Присећа се да су, марширањем и скоковима, безбедно стигли у рејон Дечана. Потом је са делом старешина отишао у манастир да се помоли, свестан да је пред њима тежак период. "Добили смо задатак да преко карауле Морина уђемо иза леђа шиптарско-терористичких снага, повратимо Маја Главу и дођемо до карауле Кошаре. Моје командно место било је уз саму државну границу са Албанијом", прича Ковачевић.

Жестока размена ватре и рањавање

Ковачевић додаје да је после седам до осам сати борбено-тактичких дејстава његове јединице дошло до размене пушчане ватре са непријатељем, као и да се његова борбена група нашла у неповољном положају.

"Одлучио сам да са резервом кренемо у напад са леђа како бисмо деблокирали нашу борбену групу. Изашли смо на положај и чули сваку реч шиптарских терориста. Удаљеност између њих и нас била је свега 20 до 30 метара. Били су у повољнијем положају, јер су заузели утврђене бункере из којих су отварали ватру", наводи Ковачевић.

Истиче да је дошло до жестоке размене ватре и да су се истовремено на положаје Војске Југославије обрушили артиљеријска, минобацачка и пушчана паљба. Управо тада је и рањен.

"Поносан сам што сам учествовао у Битки на Кошарама, у изузетно тешким рељефним и климатским условима. Кошаре су пример планског, организованог и јединственог деловања јединица Војске Југославије и показатељ како треба дати све од себе да се спречи продор преко карауле на простор КиМ. Посебно ми је у сећању остао долазак падобранске борбене групе у рејон Дечана и колико је то подигло морал нашим јединицама", истиче Ковачевић.

Ковачевић је свим бившим учесницима Битке на Кошарама поручио да се са поносом сећају тих дана и својих погинулих сабораца, као и да о тим догађајима говоре народу и млађим нараштајима, како би знали шта значи бранити отаџбину.