Око: Драго Пилсел о пријатељству са патријархом Порфиријем и оцу који је био Павелићев телохранитељ

Када му је била оштећена кућа у земљотресу у Загребу 2020. године, теолога и новинара Драга Пилсела позвао је тадашњи митрополит загребачко-љубљански, а садашњи патријарх српски Порфирије да живи код њега готово пет месеци.

Пилсел у разговору у емисији Око наводи да су се упознали на једној конференцији у Стразбуру 2008. године и да су се доста добро разумели.

"Онда сам изгубио траг и 2014. кад је дошао за митрополита загребачко-љубљанског, ја сам га дочекао колумном којој сам ставио и наслов 'Добро дошао, брате Порфирије'. Имајући у виду његов добар посао у Ковиљу, особито имајући у обзир нешто што сам ја раније радио у Аргентини, то је заштита наркомана, односно служба наркоманима да изађу из пакла дроге. Порфирије је то исто радио у Ковиљу и то ми је јако важно нагласити. Господин Порфирије ми је упутио позив да дођем на каву, на пиће. Након петнаест минута већ смо били на 'ти' и то се претворило у дубоко пријатељство", навео је Пилсел.

"Осјетио сам да је Бог мени дао Порфирија лично као мога брата"

Објаснио је и на који начин посматра то пријатељство.

"Нећу бит патетичан, али ја то тако осјећам, ја сам изгубио брата у рату у Хрватској, 23 године је имао, шест година млађи од мене. Он је Аргентинац који је дошао '90, прије рата, али се укључио у редове хрватске војске и води га се као несталог, јер је нестао у једној акцији размјене ватре са југославенском ратном морнарицом код отока Шипана. То није наша прича вечерас. Углавном, ја сам осјетио како су године пролазиле, од те 2014. надаље, да је Бог мени дао Порфирија лично као мога брата. То је нешто што има једну козмичку супстанцу или једно тумачење које можда обичан човјек неће разумјети, али ја то тако схваћам", рекао је Пилсел.

Елоквентност као сличност између папе Фрање и патријарха Порфирија

Пилселу је папа Фрања био професор у Буенос Ајресу, а као сличност папе Фрање и патријарха Порфирија види елоквентност.

"Порфирије има дар да може на ступати готово на свакој могућој ситуацији и сувремено и врло елоквентно представљати тему која се тиче те ситуације. Фрањо је имао ту способност", истакао је Драго Пилсел.

"Плурализам мишљења у СПЦ није видљив у мјери који би помогао самој цркви"

На питање постоји ли плурализам мишљења у Српској православној цркви, Пилсел је одговорио да га има, али да није видљив у оној мери у којој би помогао самој цркви.

"Мој познаник, колега као новинар и теолог Благоје Пантелић је избачен из цркве. Неке моје колеге владике сматрају да је то претјерана мјера, да се то треба ревидирати. Сабор се можда бавио тиме. Ја Порфирија нисам још видио. Можда ћу имати срећу тијеком овог боравка у Београду да га видим, не знам, али ћу га свакако питати. С обзиром да је он оптужен да је лично хтио избацити Благоја Пантелића из цркве. Ја у то не вјерујем, али у реду. Ја то не знам", рекао је Пилсел.

Додао је да постоји канонска институција која се зове Виши суд који мора или да уважи или да не уважи Пантелићеву жалбу.

"Оно што свакако ја не бих супотписао јест реченица или реченице или наступи, па и телевизијски, гдје господин Пантелић каже, мислим некоректно, за читаву цркву да је мафијашка конструкција или злочиначка организација. Ја то могу критизират као нетко тко суставно критизира, по мени, неваљале појаве у Католичкој цркви, не само у Хрватској, него и другдје", рекао је Пилсел.

"Срби су ми били једна магловита конструкција"

Пошто је био део Хрватског Хелсиншког одбора, био је један од људи који је пронашао Саву Лаврњић, најстарију Српкињу, жртву "Олује". Пронађена је у селу Комић код Удбине у Лици у фебруару 1996, а она је убијена око 15. августа 1995. године.

"Ми смо дошли, јавили полицији да долазимо. Полиција је обавијестила истражног суца из Задра који је дошао обавити очевид и кад је то завршено, ми смо радили наш посао у договору са Хашким тужитељством", објаснио је Пилсел.

Истакао је да су му Срби до доласка у Београд били једна магловита конструкција, нешто нејасно.

"Иако сам имао пријатеље Србе, иако сам пуно времена потрошио с неким пријатељима Србима, нисам у срцу могао размјети што то Бог хоће од мене кршћанина и од мене теолога у односу на српско питање у Хрватској, које је врло трауматично, да тако кажем, питање. Дакле, која је моја позиција ако сам пљескао Јовану Павлу или Ивану Павлу Другом годину дана прије на загребачком хиподрому када је говорио о Србима и Хрватима као ријекама које се спајају, Дунав и Сава. Кад је говорио о благодатиа те чињенице да говоримо истим језиком, да дијелимо исти простор, да говоримо о истим вреднотама. Зашто сам пљескао тада том позиву да будем брат Србима, а сад након Олује имам проблем. Не смијем га имати", рекао је Пилсел.

Присетио се и детаља са сахране Саве Лаврнић када је почела да пада киша.

"Та је киша мене опрала у смислу да сам завршио заувијек са шпекулацијама у вези Срба. Јесу ли Срби, као што смо говорили ми у усташкој емиграцији у Аргентини, само зло које је криво за нашу неслободу или су Срби нешто друго? Ја сам након те ситуације почео отварати очи и схватио да су Срби за мене и теолошко мјесто, дакле, мјесто гдје се догађа моја филозофија религије или моја политичка теологија. Мјесто сусрета са створењем, божје створење исто као ја, вриједно као ја, има исто достојанство као ја. Не смијем га мрзити, не смијем тражити освету", навео је Пилсел.

Додао је да је та одлука за време његовог пријатељства са патријархом Порфиријем расла и прешла у неку нову димензију, када је одлучио да, након што је магистрирао код протестаната, докторат заврши код "браће православаца". Навео је да се нада да ће успети да га заврши.

Отац Адолф добио име по Хитлеру, рођен у Урошевцу

Драго Пилсел рођен је 1962. у Буенос Ајресу, а његов отац Адолф, рођен је 1936. године у Урошевцу, на Косову и Метохији.

"Зато што је дида био грађевинар и грађевински послови су га из Прњавора, гдје је одрастао, у Босни, довели прво у Скопље. Пошто је био добар, добио симпатије црквених институција и црквеним позивом су прво дошли у Призрен, ако се не варам. Тамо је богословија православна и тамо су поправљали кров, чини ми се и онда су добили позив да саграде католичку жупу. Има Албанаца католика у Феризају, како они кажу, односно у Урошевцу. И тамо је била та мањина католичка за коју је мој дјед саградио католичку жупу. Ја сам био тамо и добио сам крсни лист мога оца. Остали су неко вријеме тамо", навео је Драго Пилсел.

Његовог деду, који је био Немац, одликује усташки пуковник Јуре Францетић због заслуга за грађевинске послове за Вермахт, а крајем 1942. године су се преселили у Пољску.

"Мој тата одрастао гледајући Павелића у кући Пилселових у Аргентини"

Пилселова бака Роза спасила је живот Анти Павелићу.

"Павелић бјежи 6. маја и налази се у ноћи са 9. на 10. у селу близу куће моје баке. Они су живјели у мјесту Јуденбург. Занимљиво, нацисти нису промјенили то мјесто, значи утврда Жидова. Он је ушао у двориште моје баке, бака га је препознала, сакрила га и тад су му помогли да дође до Салцбурга. То пријатељство и захвалност Павелића мојој баки и дједу се наставило у Аргентини и тако се догађа да је мој тата заправо одрастао гледајући Павелића у кући Пилселових", навео је Драго Пилсел.

Када је пала Перонова власт у Аргентини, како наводи Пилсел, сужава се круг око Павелића и његов отац, који је у Аустрији био и члан Хитлерјугенда, постаје са 19 година један од његових телохранитеља.

Пилселов отац у Јасеновцу: Жао ми је што смо проузрочили овакву трагедију

Истиче да оца, који је 1972. године отишао у Парагвај с другом женом, није видео до 1997. године и да га је по повратку из Парагваја одвео у Јасеновац.

"Он је хтио поћ у Јасеновац. Ја нисам питао који је циљ посјете, али сам видио, кад смо завршили посјету музејском поставу, тамо је књига за дојмове и он се уписао. Ја сам погледао и он је написао: 'Жао ми је што смо', у множини, 'проузрочили овакву трагедију'". Ја сам га питао кад смо се враћали за Загреб: 'Тата, зашто смо? Ти си имао девет година кад је завршио рат'. 'Е, али ја сам био уз Павелића'". Дакле, имао је тренутке луцидности, али како је вријеме пролазило, он се спријатељио са Јосиповићем, са Стипом Месићем, са Порфиријем Перићем, са многим мојим пријатељима", навео је Пилсел.

У Београду борави због промоције његове књиге "Аргентински роман", а наводи и да је остао без готово свих пријатеља у Аргентини, пошто мисле да је издајник.

"Они мисле да, поготово кад сам ушао у Хелсиншки одбор и с мајком сам имао прекид од девет година. Мајка није могла разумјети како то у глави моје маме, морате то разумјети. Срби су убили њена сина. Не ЈНА или ЈРМ, него Срби. И мени је требало девет година да објасним мами да је био рат и да је с друге стране мајка Србина неког, мој брат је убио неколико војника Југославенске ратне морнарице јер се водио рат, јер је био диверзант. Дакле, као што она тугује за сина, тамо нека српска мајка тугује за свог сина којег је мој брат убио", рекао је Пилсел.

Разговор са Драгом Пилселом у целости погледајте у видео-снимку на почетку текста.