У Грачаници обележен Светски дан слободе медија

Председница ДНКиМ Ивана Вановац казала је да и овај 3. мај новинари и медијски радници на простору КиМ дочекују са проблемима који су истог интензитета, са горућим проблемима деценијама уназад, а они су безбедносни, системски, институционални и финансијски.

"У овој години имали смо невероватне ситуације да неки медији који три деценије граде своје име и кредибилитет и ауторитет у свету информисања српске заједнице на овом подручју, а да су се нашли у толико лошој позицији да им је у једном моменту претило потпуно гашење и затварање редакција”, рекла је Вановац и указала да чак и новац који посредством институција, неких званичних канала и званичних буџета долази до медија, није распоређиван онако како треба и нису награђени најбољи.

​Са друге стране, наставила је, и даље постоји врло изражен дискриминаторни однос институција на подручју Косова и Метохије, које српске медије и припаднике редакција који извештавају на српском језику не позивају на догађаје, не сматрају да су то кредибилни извори информисања, да им ускраћују, по закону, равноправну употребу језика и право на превод, да разумеју шта им ко говори, и да питају и да добију одговор на та питања.

"Шта је са људима чије фотографије показујемо"

​Вановац је навела да постоји проблем да новинари чије се извештавање некоме не допада просто не могу да уђу на подручје Косова и Метохије, истичући да и даље трагамо за нашим колегама, и да никоме не пада на памет да покрене поново ту истрагу и да се види шта је са људима чије фотографије показујемо као доказ да их не заборављамо и да имамо свест о томе да би наша судбина и незаинтересованост према нашем евентуалном нестанку можда били баш исти.

​“Пет минута громогласне тишине није довољно да би свет са довољно озбиљношћу приступио овоме о чему ми данас причамо. Свако би требало да наш проглас прочита сам са собом и да схвати колико заправо озбиљне проблеме има шира медијска заједница, а подручје Косова и ми на њему смо само, да кажемо, један молекуларни сплет једног озбиљног, огромног система. Наш је интерес да цео тај систем постане здравији, бољи и ми у њему просто да профункционишемо на начин на који то сви прижељкујемо. У међувремену, истина је и даље наш посао и ми ћемо том нашем господару остати верни", поручила је Вановац.

Ракочевић: Да ли смете да се идентификујете као новинар

Председник УНС-а Живојин Ракочевић рекао је да није више постао проблем да идете и извештавате, већ да је сада постао проблем да ли смете да се идентификујете као новинар, да ли смете да носите прслук са ознакама, да ли смете да изађете и кажете како изгледају две сукобљене стране.

По њему, на Косову и Метохији ситуација је апсолутно драматична.

"Ту влада апсолутно исти мрак као свих ових година. Ту нема минималног помака у истрази убиства 17-оро тих несталих, страдалих наших колега – седам Срба, седам Албанаца, троје странаца. Ово је једина територија у Европи на којој нема штампе и на којој је забрањена штампа. Ово је једина територија у Европи, изван ратних дејстава, где је језик и даље окидач да имате проблеме, да медији имају проблеме”, рекао је Ракочевић.

Саматра да је сутуација таква да новинари и медији морају да се изложе “плурализму пропаганди”, рекавши да је у питању парадокс овог времена у ком или сте жртва одређене пропаганде и живите у тој пропаганди и не можете да изађете из ње, или се свесно излажете плурализму пропаганди и различитим пропагандама, да бисте похватали мрвице истине и сложили је у нешто што се зове мозаик професионалног живота, нормалност личног живота и сигурност да нећете бити жртва ако из једне пропагандне, једног система пређете у други.

​"Јасно је да је ситуација катастрофална, али слобода увек има своје путеве и истина увек има своје путеве. А професионалци су њене обе руке, и њене очи, и њен дух, и њена душа. И та истина и та професија наћи ће и убице, наћи ће и могућност да ови несрећни ентитети крену према бољем", поручио је Ракочевић.