Читај ми!

Да ли је вештачка интелигенција почела и да нас запошљава – како се "допасти" алгоритму

Да ли бисте више волели да вас на разговору за посао процењује алгоритам или човек? Алгоритми већ прегледају хиљаде биографија пре него што оне стигну до човека који ће са вама разговарати о послу. Како написати CV који ће проћи и критеријуме вештачке интелигенције?

Да ли је вештачка интелигенција почела и да нас запошљава – како се "допасти" алгоритму Да ли је вештачка интелигенција почела и да нас запошљава – како се "допасти" алгоритму

Стручњак за људске ресурсе Сања Јевђенијевић истиче да се алгоритми у људским ресурсима не користе само у селекцији кандидата, већ и у обукама и професионалном развоју.

"Оно где данас већ можемо да видимо примену вештачке интелигенције у људским ресурсима јесу процеси развоја, тренинга и едукације. Чак и ‘коучинг’ може да се ради уз помоћ вештачке интелигенције“, рекла је Јевђенијевићева.

Биографије почињу да личе једна на другу

На питање да ли кандидати данас морају да науче како да се "допадну" алгоритму, Јевђенијевићева каже да то није нова мука, већ нова вештина.

"Некада смо писали биографије оловком и папиром, затим на машини, па на рачунару – сада смо у новом тренутку и времену када је неопходно имати дигиталну писменост и припремити се добро и за разговоре и за аплицирање на нове позиције“, наглашава.

Истовремено, упозорава да коришћење алата вештачке интелигенције може довести до тога да биографије почињу да личе једна на другу.

"Савет је да задржите аутентичност. Дајте неке конкретне примере из своје биографије, немојте понављати неке речи које су захтеване у самом огласу, већ гледајте да заиста изнесете нешто што је везано за вашу биографију. Па тако, ако на пример аплицирате за продавца, наведите где сте радили као продавац, колики је раст продаје био, колико сте нових клијената отворили. Дајте неке увиде где ће послодавац моћи да препозна да сте то ви, а не неко други ко је писао вашу биографију“, објашњава Јевђенијевићева.

Могу ли алгоритми бити пристрасни

Ипак, истиче да су се у пракси већ дешавали случајеви дискриминације.

"На пример, када су тражили запослене у ИТ-у у Америци, аплицирали су наравно кандидати различитог пола. Они су просто рангирали биографије и доминантно су примљени мушкарци. То је био велики случај и било је тужби након тога“, каже Јевђенијевићева.

Истиче да када на крају дођете на посао све што сте навели од особина постане евидентно.

"И то на који начин ви комуницирате, да ли сте елоквентни, да ли заиста то што сте навели у својој биографији поседујете од знања", додаје Јевђенијевићева.

Поручује и да је врло важно да освестимо да није тема само како екстерне кандидате запошљавамо, већ и на који начин бирамо квалитетне људе из компаније, који су већ ту.

Како истиче, алгоритми уче на основу података и начина на који су тренирани.

"Алгоритми уче – то је процес машинског учења. Временом се коригују и унапређују како би доносили боље препоруке“, додаје Јевђенијевићева.

Правила и транспарентност

Говорећи о европској регулативи, Јевђенијевићева наводи да се правила Европске уније још увек не примењују у потпуности у Србији.

"Ми нисмо део Европске уније, па та правила код нас још нису заживела. Али мултинационалне компаније које послују у Србији често их примењују, јер долазе из њихових централа“, објашњава Јевђенијевићева.

Ипак, наглашава да је транспарентност у процесу запошљавања кључна.

"Није довољно само пронаћи најбољег кандидата, него и тај човек осећа комфорно у оквиру те организације и остане на крају и донесе неке бенефите и резултате због кога смо га ангажовали. Тако да, транспарентност је важна“, истиче Јевђенијевићева.

Алгоритам као помоћ, не као замена

За крај, Јевђенијевићева наглашава да алгоритми не доносе коначну одлуку о запошљавању.

"Алгоритам само помаже да се велики број пријава брже анализира. Оно што је раније трајало недељу или две, сада може да се уради за два сата. Али коначну одлуку и даље доносе људи. Та жива реч и одлука менаџера, одлука руководиоца је кључна, јер без тога тешко можемо проценити уклопивост у културу и све остало“, наглашава Јевђенијевићева.

На питање да ли страхује да ће вештачка интелигенција заменити људе у људским ресурсима, она одговара да се природа посла мења, али да људски фактор остаје важан.

"Репетитивни послови се замењују. Важно је да учимо, важно је да улазимо у дигитални свет и да не чекамо да то донесе генерација Зед, већ да будемо они који предњаче у свему томе. Тако да се ја за свој посао још увек не бринем", закључила је Јевђенијевићева.

субота, 07. март 2026.
7° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом