Марковић: За младе Хрвате Томпсон је утицајнији од историјских уџбеника – потребни су контекст и критика, не бројке

Уочи Дана државности, у разговору о томе шта ђаци заиста уче из историје и да ли настава подстиче критичко мишљење или се своди на меморисање чињеница, отворено је питање улоге школе у обликовању знања и идентитета. Историчар Предраг Марковић истакао је да „ВИ може да превари“, због чега је кључно да настава не почива на пуком понављању података већ на критичком односу према изворима и разумевању контекста. „Идентитет је као главица лука и има много слојева“, указао је Марковић, упозоривши да је наметање једне искључиве представе о националном идентитету поједностављен приступ.

Истраживање спроведено током две деценије у 15 земаља, кроз анализу 32 студије, бавило се питањем шта ученици заиста уче и памте са часова историје. Обухваћени су ђаци старији од девет година, најчешће узраста између 16 и 18 година, а фокус је био на њиховом доживљају наставе, а не на ставовима наставника или образовним политикама.

Између тестова и "мушке" перспективе

Резултати показују да ученици историју најчешће везују за садржај из уџбеника и оно што се оцењује на тестовима, ретко преиспитујући избор тема и изостављене перспективе.

Испитаници истичу интересовање за контроверзне и "тамне" аспекте прошлости, као и за породичне и идентитетске наративе који су у настави недовољно заступљени, уз оцену да се историја доминантно приказује кроз мушку, војно-политичку перспективу.

Историчар Предраг Марковић оценио је да је питање шта ученици памте из историје дуго предмет истраживања и у Србији, подсећајући да се тиме годинама бави његова колегиница Ана Радаковић.

На питање шта је њега лично определило за историју, одговорио је у шаљивом тону: "Заборавио сам више него што сам знао", наглашавајући да се иза тог питања крије више сложених проблема.

Зашто да памтимо године кад chat gpt све зна?

Према његовим речима, од 2022. године поставља се нови ниво дилеме – чему инсистирање на фактографији у добу вештачке интелигенције.

"Чему чињенице када ВИ (вештачка интелигенција) све зна?", упитао је Марковић, оцењујући да је модел по којем је добар ђак онај ко репродукује бројеве и податке постао анахрон.

Ипак, упозорио је да технологија није непогрешива.

"ВИ може да превари", нагласио је Марковић, истичући да је управо зато кључно развијати критичко мишљење.

Педагошка загонетка: "Био један човек..."

Као пример значаја контекста навео је педагошку загонетку британског историчара Артура Чепмена.

"Био је један човек који је волео животиње, био вегетаријанац, градио ауто-путеве и ујединио свој народ без метка – ко је то?", упитао је Марковић, указујући да без ширег оквира ниједна чињеница није довољна за разумевање. Одговор – Адолф Хитлер – послужио је као илустрација опасности селективног представљања прошлости.

Осврћући се на одговоре ученика, Марковић је оценио да ђаци често дају "очекиване одговоре", нарочито уочи значајних датума и празника.

"Ратни злочинци су учили историју у братству и јединству"

Према његовој оцени, веза између школских уџбеника и каснијих друштвених сукоба често се преувеличава.

"Ратни злочинци су учили најкоректније уџбенике 'братства и јединства'", подсетио је Марковић, наглашавајући да утицај наставних програма није једноставан нити једносмеран.

Говорећи о улози историје у изградњи идентитета, истакао је да идентитет није једнослојан.

"Идентитет је као главица лука, има много слојева", објаснио је Марковић, упозоравајући да је наметање једне, искључиве представе о томе "шта значи бити Србин" погрешан приступ.

Подсетио је и на искуство идеолошких наметања из прошлости.

"Ми старији се сећамо марксизма, који није допринео марксистичком образовању", констатовао је Марковић.

Зашто наставници историје не стижу до ратова деведесетих

Према његовим речима, проблем наставе није само садржај већ и ограничен фонд часова.

"Они не стигну до ратова деведесетих", указао је Марковић, објашњавајући да се ученици у том периоду већ припремају за пријемне испите.

Због малог броја часова, како је навео, настава се често своди на "скелет – основни пакет информација", док за развијање аналитичких вештина недостаје време.

Иако се у јавности често покреће питање заступљености жена и мањина у настави, Марковић је оценио да се ситуација постепено мења.

"Сада има много више садржаја о женама, деци и свакодневици", навео је Марковић, указујући на изборне предмете и додатне материјале који проширују традиционални оквир политичке и војне историје.

Уџбеници - немоћни пред масовном културом

Истовремено је упозорио да утицај масовне културе може бити снажнији од школских уџбеника.

"Томпсон је утицајнији за слику прошлости хрватске младежи него њихови уџбеници, а човек је полуписмен", оценио је Марковић, истичући да емоционални набој популарне културе често надјачава академски приступ. Тај пример, како је закључо, показује колико је тешко контролисати начин на који млади формирају представе о историји.

"Хијерархија је изврнута. Марко Перковић Томпсон има већи емотивни утицај на то како млади Хрвати замишљају своју прошлост, него озбиљни и помало досадни уџбеници", закључио је историчар.

Као кључну вештину коју историја може да пружи издвојио је критички однос према изворима.

Образовање као способност постављања питања

"Ако је негде историја корисна, то је да се препозна када новине лажу", поручио је Марковић, наглашавајући да је способност постављања питања и разумевања контекста суштина образовања, још од времена старих Грка.

Говорећи о Дану државности и Сретењу, истакао је да тај датум обједињује борбу за слободу и борбу за демократију.

"Сретење је тренутак када смо били најбољи у Европи", оценио је Марковић, позивајући да се историјски догађаји посматрају у ширем европском и светском контексту, а не само кроз датуме и имена.