Бомбе, отмице и паљења аутомобила – да ли се Београд суочава са новим таласом насиља

Испред винотеке у Браничевској улици на Врачару у понедељак ујутро је пронађена бомба. Неколико дана пре тога бомба је бачена на кућу Здравка Чолића, а притвор је одређен за три особе. Због бацања бомбе на кафић "Џери" на Новом Београду притвор је одређен за две особе. Македонски певач Даниел Кајмакоски био је отет у Београду. Више возила је у претходном периоду запаљено у различитим деловима престонице.

Говорећи о томе да ли је реч о изолованим инцидентима или ширем обрасцу насиља, доктор правних наука Никола Вујичић истиче да се, у формалном кривичноправном смислу, ови случајеви посматрају одвојено, али да у ширем друштвеном контексту указују на озбиљнији проблем.

"Када их појединачно посматрамо, у кривичноправном смислу то јесу засебни случајеви. Имате бомбу на кућу Здравка Чолића, имате отмицу певача и друге случајеве паљења аутомобила по Земуну и другим деловима града. С те стране јесу појединачни у кривичноправном смислу, али у неком ширем криминолошком и генерално друштвеном смислу то уопште нису појединачни случајеви. Ми већ, да кажемо, кроз те примере видимо један широки ниво насиља који постоји на улицама града", каже Вујичић у разговору за РТС.

Тврди да узроке таквог стања треба тражити у више међусобно повезаних фактора – од политичког амбијента до друштвеног контекста и медијских садржаја, који обликују систем вредности.

"Питање је шта свему томе погодује, што је можда интересантније да се истакне. Погодује више фактора. Политички фактори који су свеприсутни и врло проблематични у нашој земљи. Друштвени контекст и шта је то што се промовише кроз медије – не мислим толико на РТС, већ на неке друге програме који имају националну фреквенцију у овој земљи. Имате ријалити програме где се просто промовише насиље, лоше вредности у једном друштву – све оно нешто што не би требало да буде, ми то гледамо", тврди саговорник  РТС.

"Реакција институција није увек промптна, сада јесте" 

Вујичић, ипак, наглашава да постоје и позитивни примери ефикасне реакције надлежних органа, али напомиње да таква пракса није доследна у свим случајевима.

"У кратком периоду открили су ко су могући учиниоци кривичног дела, полиција је урадила, да кажемо, први део посла – одредила задржавање, изведени су пред тужиоца и после тога судија за претходни поступак је одредио притвор свим особама којима је то требало да одреди. Да ли је као промптна реакција? Да, то јесте и тако треба да буде. Да ли је то тако увек и у свим ситуацијама? Није", сматра Вујичић.

Према његовим речима, проблем представља и изостанак реакције институција у појединим случајевима који су јавно видљиви, посебно на друштвеним мрежама.

"Ви путем медија и друштвених мрежа видите отворено насиље. Постоје очигледни докази, а полиција не реагује, ни тужилаштво или суд", констатује саговорник.

"Најчешће одговарају најнижи у криминалном ланцу"

Осврћући се на избор мета у појединим нападима, Вујичић указује да мотиви могу бити различити – од финансијске користи до застрашивања.

"Када гледате отмицу певача, претпостављате да има одговарајућа финансијска примања, па да од њега узмете што више новца. Овде може бити реч о организованом криминалу, ми то не знамо", оцењује Вујичић.

Закључује да паљење локала и аутомобила може указивати на изнуде или борбу за превласт, али упозорава да без доказа не треба износити коначне закључке.

"Када видите паљење различитих локала, могуће је да је реч о покушају изнуде. Можда је застрашивање грађана", подвлачи Вујичић. 

Када је реч о кажњавању, указује да у случајевима организованог криминала најчешће одговарају најнижи у хијерархији.

"Ви имате ту ситуацију да ће најпре да 'падне' дилер. А пошто ту постоји 10 или 20 степеника, за суд је добро ако успе да открије чак онај први степеник изнад тог дилера, а то је јако тешко. Тешко је што због доказа, тешко је због тога што се нижи плаше одмазде. И ако јесу криви, плаше се оних изнад", каже Вујичић.

"Малолетници погодна мета за криминалце"

Вујичић сматра да је преурањено говорити о јединственој организованој структури.

"Мислим да су, пре бих рекао на основу доступних података, ипак изоловани случајеви. Недовољан је један пример да бисмо могли да кажемо да је баш организована криминална група учествовала у томе", истиче Вујичић. 

Посебну пажњу посвећује улози малолетника, за које каже да су погодна мета за регрутовање у криминалне структуре.

"Волим да вучем паралелу са образовањем и васпитавањем деце. Зна се шта је улога родитеља. Да васпита дете од малих ногу... Е организована криминална група исто тако васпитава. Само васпитава на другачији начин, васпитава некога да буде криминалац", тврди саговорник.

Као могућа решења, Вујичић наводи системске мере које обухватају медије, породицу, образовање, институције и политички амбијент.