Шеф Представништва УНХЦР-а за РТС: Хвала Србијо за пола века заједничког рада

Споразумом тадашње владе СФРЈ и УН, у Београду је 1976. основана прва канцеларија УНХЦР за простор тадашње Источне Европе. Циљ ове мисије био је да се обезбеди координација помоћи за избеглице - махом из земаља социјализма и комунизма.

Тадашња Југославија, ни на западу - ни на истоку, била им је "светионик".

"У време тадашње Југославије људи су улазили преко граница Србије. Долазили су из различитих земаља: Мађарске, Румуније, Бугарске, Чехословачке, Пољске и Источне Немачке. Били су смештени у различитим центрима у Србији", каже шеф Представништва УНХЦР-а у Србији Суфијан Ађали.

Мигрантски талас 2015. - нови контекст

Објашњава да се улога УНХЦР-а у Србији променила са ратовима деведесетих и распадом СФРЈ.

Кроз осмех каже да су ову мисију тих ратних и поратних година углавном називали "хуманитарна помоћ", а да је све добило сасвим нови контекст 2015, са мигрантском кризом.

"То је дуга историја и надамо се да ћемо обележити тај датум са народом Србије, коме захваљујемо на гостопримству, њиховој отворености и толеранцији према људима који траже заштиту. Tо је моја порука. Хвала вам много, Србијо", истиче Ађали.

Све мање миграната кроз Србију

Великим мигрантски талас са Блиског истока изненадио је целу Европу те 2015. године.

Реке, милиони избеглица из ратом захваћених држава Блиског и Средњег истока тражило је бољи живот на Западу, а тада установљена - балканска рута, остала је активна до данас.

"То је био прекретнички тренутак са мешовитим миграционим кретањима која су долазила са југа и југоистока Европе ка Србији", прецизира Ађали.

Поводом Међународног дана миграната, 18. децембра УНХЦР је саопштио да близу 281 милиона људи, од којих 35,5 милиона деце широм света, живи ван своје земље рођења.

Ипак, Србија из године у годину бележи тренд пада броја миграната који се одлуче за  Балканску руту.

У прихватним камповима у Србији прошле године евидентирано је око 10.000 мигранта - готово двоструко мање него 2024. када је Комесаријат за избегла и расељена лица навео да их је било 19. 483.

Истовремено, из Комесаријата су почетком 2024. навели да је број миграната те године био за чак 82 одсто мањи него 2023.

Смањење захтева за азил

Мада ове бројке нужне не одражавају да је толико људи и прошло кроз Србију зато што многи нису евидентирани или нису затражили помоћ, Ађали наводи да су трендови јасни.

"За нас ови покрети значе да има мало захтева за азил. Приметили смо и смањење броја захтева за азил. Ипак, блиско сарађујемо са националним институцијама, што значи са МУП, Канцеларијом за азил, Комесаријатом за избеглице и миграције Републике Србије и различитим министарствима како бисмо осигурали да људи који траже безбедност и међународну заштиту у Србији имају приступ одговарајућим услугама", прецизира Ађали.

Шенген зона и узрочно-последичне везе

Овог јануара навршило се годину дана од како су Бугарска и Румунија постале пуноправне чланице шенгенске зоне слободног путовања ЕУ.

Ађели каже да УНХЦР то не повезује узрочно-последично са мањим бројем миграната кроз Србију.

"Не процењујемо примену шенгенских правила држава чланица Европске уније, али гледамо како државе примењују конвенцију из 1951. године на коју имају обавезу да омогуће људима да траже заштиту и да избегну непотребна протеривања и принудна враћања поштујући принцип права", каже шеф ове мисије у Београду.

Обликовање Балканске руте

Суфијан Ађали додаје да Балканску руту обликују различтии фактори.

"И то може бити повезано са условима у земљи порекла људи у покрету, али и са активностима мрежа кријумчара и начином на који се управља границама. Такође гледамо  који су легални путеви доступни за људе да редовно и безбедно користе правне путеве да траже заштиту. користе правне путеве да траже заштиту", објашњава.

Додаје да на промене у мигрантским рутама одлучују многи фактори.

"Ти фактори могу бити повезани са начином на који се врши контрола граница, и како се спроводе активности кријумчара. Често указујемо да  бисмо радије желели да се људи крећу регуларно, да постоји више правних путева како би избегли ово. Јер, ангажовање у нерегуларним кретањима може законски довести до смрти. То је опасно. То је изузетно опасно. Проћи кроз то значи ризик", поручује Ађали.

Ађали каже да је више објашњења због чега је мањи број миграната.

"Смањење броја који се пријављује, за 2025. годину може се објаснити и променама услова у земљи порекла. Можда су неки људи одлучили да се врате безбедно и достојанствено у своју земљу порекла. То може бити такође добро објашњење да људи не желе да се упуштају у опасна путовања. И пошто постоји безбедност у њиховој земљи порекла, одлучују да се врате својим домовима", наводи Ађали.